Wednesday, July 1, 2015

Preduvidi iz neklimatizovane sobe

Gledam Marona. s02e05. Nestala mu je mačka i sad je traži. Upoznao je neku djevojku koja je takođe izgubila mačku a tu je i neki Barni koji ima problema sa vranama. Sad je sa nekim beskućnikom koji ga grli. Ispade da je taj beskućnik/džanki ukrao Barnijevu jaknu. Sad mu neko odnese djevojkin dreser koji je bio ispred njegove kuće. Nakon toga dolaze  drugi likovi da pokupe dreser - prijatelji njegove djevojke. A, da, bivša djevojka. Raskinuli su u prošloj epizodi. Sad će ih odvesti kod ljudi koji su drpili dreser - neki zajebani meksikanci sa sve košuljama i potkošuljama. Sad se svađaju sa njima. Možda će Mark da dobije batine? Nop. Dobiće ih prijatelji njegove bivše djevojke. Sad odlazi da vrati jaknu Barniju. Neko mu javlja da su mu pronašli mačku. To je lik koji ga je nazvao pičkom na početku epizode. Ispade da to nije njegova mačka, nego mačka one djevojke sa početka koja je takođe zijanila mačku. 

Wednesday, May 6, 2015

Ovo nije tekst o majskim poplavama

Maj.

Ne znam da li sam vam rekao ali u novogodišnjim rezolucijama koje sam sebi dao, između ostalih, bila je i ta da treba da napišem barem dvanaest Reciklaža. E, sad, onaj dio barem dvanaest ustvari znači dvanaest, i to je to, uvijek samo minimum koji treba da bi se prošlo dalje. To je na neki način priča mog života - šta je najmanje što treba da uradim da bih prešao na nekst level? Čak minimum i na stvarima koje sam sebi zadajem, to je nekako tužno.



Sunday, April 5, 2015

Ima li smisla i zašto ne?

Ovaj tekst će se baviti ispraznošću života i načinima na koje se ta ispraznost popunjava stvarima koje je produbljuju. Riječ je, dakle, o jednom teološkom tekstu koji naginje ka filozofiji i tako nagnut ne otkriva ništa što već ne znamo. Čisto, varijacija na već milion sedam stotina dvaseset i šest sličnih tekstova.

Prije, recimo, mjesec dana sam gledao film Hector and the Search for Happiness. Hektor je psihijatar kome ide dobro u životu al', ono, fali mu neki fazon, pa tako odlučuje da proputuje svijetom i vidi šta to ljude čini sretnim. Da ne prepričavam film,  samo da kažem da je tipično holivudsko sranje čije smo varijacije na temu gledali već milion sedam stotina dvaseset i šest puta i naravno da je nakon sve te zajebancije sa putOm oko svijeta shvatio da mu je sreća bila tu pred nosom - njegova djevojka, i da se trebaju vjenčati i imati djecu i tome slično. E, da, spojler.


 Uglavnom film mi se svidio, ne toliko zbog poente i sadržaja filma nego načina na koji je sniman i osvjetljenje... kamera... Dobro, film mi se svidio jer sam bio emocijalno nestabilan i onda kad gledam bljuzge od filmova postanem čudno optimističan i sklon self help bulšetima u koji možda spada i ovaj film. Zato je dobro da pišem ovaj tekst sa jednom istorijskom distancom od već pomenutog događaja.

Sunday, March 8, 2015

Ima li života poslije alkohola?

Poprilično pijan lik stoji pola metra od mene, takođe za šankom. Na trenutak mu uhvatim pogled - nema se tu bogznašta  uhvatiti.  Pola minute kasnije lik pođe da pada. Hvatamo ga da ne odvali glavom u kakav ćošak. Počinje da ispušta neke čudne zvuke. Pijani gosti dobacuju svoje teorije šta bi to moglo biti. Konobarica viče samo da mi ovdje ne umre, zovite hitnu! Neko stvarno i zove hitnu.  U hitnoj pitaju je l' pijan? Jeste. Malo smo prebunkirani, nađite prevoz pa ga dovezite. U međuvremenu poprilično pijani lik je popio sećerom zaslađenu vodu. Držimo palčeve da nije dijabetičar. Čini se da dolazi sebi, čak se i nasmijao. U fazonu bio sam negdje i sad sam opet ovdje, tamo je sranje.  Sve se vraća u normalu, ljudi se vraćaju svom alkoholu.

***

Sunday, February 1, 2015

Meditacije o Reciklaži povodom "5" rođendana

11. februara se navršava (ili ako ste iz budućnosti - se navršilo) pet godina postojanja Reciklaže u obliku bloga. U tih pet godina uspjeli smo da naguramo na preko 400.000 posjeta i to zahvaljujući tome što se, izgleda, nešto sjebalo pa gomila amerikanaca i indonežana dolazi na post "Šta je Švarceneger rekao predatoru" a onda ostavljaju neke komentare na arapskom(?!?) koje povremeno pobrišem (jer kontam da su kojekakve reklame za koješta).Tako da ako zanemarimo tih 250.000 otkud-ja-znam-zašto-su-oni-tu ljudi, Reciklaža je zabilježila dobrih 150.000 slučajnih prolaznika, ponajviše zahvaljujući Top10 listama koje smo jedno vrijeme imali.

Thursday, January 29, 2015

Razmišljanja iz bečkog potkrovlja: Kad je bal nek' je nacibal

Jaunar je u Beču vrijeme balova…

Ima ih jako mnogo, čini se da svaka struka ima svoj bal, medicinari, menadžeri, pekari, lovci, ekonomisti itd. Najveći od njih i najpompezniji je bal u Operi. O tom balu vam pišem uskoro, danas hoću da pišem o politički škakljivijem.

Friday, January 16, 2015

Čak ni naslov nema poentu

Ranije od 10-43 sekunde - supersimetrija. Sve četiri fundamentalne sile su zajedno. Svemir bi mogao biti u savršenom satadijumu ništavila ili praznog višedimenzionalnog svemira.  Onda se nešto pojebe, simetrija se narušava i mali mjehurić  nastane. Mjehurić je bio malih dimenzija. Čibica.


Je l' onaj starac vadi plastične flaše iz kante za smeće i baca ih naokolo? Jep, vadi flaše i baca ih naokolo. Zašto? Ne izgleda mi kao neko ko to radi. Sasvim je pristojno obučen, ošišan i počešljan. Znači, samo nepristojno obučeni, dugogosi, raščupani ljudi rade čudne stvari? Da li bi bilo oke da stanem i posmatram šta će se desiti? Sad gleda u mene. Nema ludila u njegovim očima, možda blaga nezainteresovanost? Potencijalni ludak gleda nezainteresovano u mene. Bolje nego da definitivno ludak gleda zainteresovano u mene. Praviću se da pišem poruku. Možda bih trebao da ga pitam u čemu je fora sa bacanjem flaša. Nastaviću da hodam. 

Sunday, December 28, 2014

Pješačenje log no.2

Decembra 2013., na stranicama ovog prominentnog edukativnog bloga, osvanuo je jedan jako lijen post. U pitanju su bile slike gotovo mrtve prirode - Šehova koje je ubio žešći mraz.

Decembar 2014. je i poprilično slučajno će se istorija ponoviti. Gotovo iste slike, i potpuno ista putanja kao i prošlog godine u ova doba.

Neka stoji, ne traži jest'.



Wednesday, December 24, 2014

Čemu tuga, čemu bol kad postoji stiropor

Pokušao sam da mnogobrojne ljude iz zemlje i dijaspore nagovorim/ podmitim/ zamolim da napišu nešto za reciklažu, da ne zjapi tako prazna i napuš(t)ena ali moji vapaji su se odbijali kao... eho... lokacija... ono kod slijepih miševa kad oni kao vrište u mraku pa se zvučni talasi odbijaju od koječega pa oni vide, uglavnom, vraćali su se do mene pa evo mene, đeste ljudi. Ja ću biti pisac redova koji slijede, kao što već jesam pisac redova koji su im predhodili. Praktično, ja sam alfa i omega ovog teksta.