Znate onaj vic... koji svi znaju - voditelj na radiju govori da vozači na autoputu budu oprezni jer jedna budala vozi u suprotnom pravcu. Sluša to lik u autu, na autoputi i kaže Čuj, jedna! Svi!
E, pa, otkrio sam svoj smisao života. Kad mi ljudi sa takavim mentalnim sklopom idu u susret na trotoaru, ja im se ne sklonim.
Let me explain.
 |
| . |
Postoji pravilo kretanja i prilično je jednostavno - desna strana. Auto kad voziš - desna strana (ali ako si u Britaniji.... Aj, ćuti!). Biciklo na biciklističkoj - desna strana. Hodanje trotoarom - desna strana. Trčiš trim stazom - desna strana. Penjanje/silaženje niz stepenice, pogađate?, da, da, desna strana.
Kao i svako pravilo i ovo ima izuzetak a on glasi da se krećeš lijevom stranom u slučaju kad nema trotoara. To je zbog toga da bi mogao da gledaš u oči lika koji će te pregaziti.
Tako ti ja trčim i povremeno se zabijam u ljude koji ne žele da se sklone. Zna biti jako neprijatno, ponekad mi bude žao ali...
Let me explain 2: With a Vengeance
Priznajem da skroz zvučim kao Keren/Slavica ali ne zabijam se u sve ljude koji ne poznaju pravilo kretanja desnom stranom. Ne, daleko od toga, nego se zabijam samo u one ljude sa kojima ostvarim kontakt očima na bar deset metara prije udara i onda postane lično. Ne želi ta osoba da se skloni, al', ooo hoo hoo, ne želim ni ja! Iz civilizacije u kojoj postoje pravila (kretanje desnom stranom) upadamo u ko će prvi da trepne, u plemenitu igru chicken, pravila divljeg zapada i revolveraških obračuna. Zakačimo se ramenom, bude tu psovki, ja kažem desna strana i nastavim dalje.
Zakačena osoba može reći ali, trotoar je prazan. Samo se malo pomjeri lijevo i mimoići ćemo se. Što praviš frku od toga? Tačno, ali to isto mogu reći i ja. Razlika je što se ja krećem po pravilima, a ti ne.
Jesi ikad razmišljao o postojanju drugih ljudi? To nisu NPC-ovi u RPG-u tvog života.
Plus, u 90% slučajeva pomjerim se malo lijevo i mimoiđemo se bez problema. Pogubljeni starci, roditelji sa djecom, iritantni zaljubljeni parovi, zamišljeni ljudi, ljudi koji tipkaju po telefonu, ljudi koji se instiktivno sklanjaju što dalje od ceste, ljudi pretrpani kesama u rukama, nabildani zajebani tipovi... nikakav problem. Uostalom, svaki dan i ja kršim to pravilo jer... milion razloga, ali kad vidim da mi neko ide u susret uključim mozak i gledam da li sam onaj lik sa autoputa. Ako jesam - sklonim se.
Problem su balvani koje boli briga. Imaju samo bezobrazluk i prirodno je da mi se ljudi sklanjaju stav.
Jedan mrtvi stari Grk je rekao (prije nego što je umro, naravno) da ljudi čine zlo iz neznanja. Dosta je promašivao taj stari Grk, pa i tu. Neki ljudi su jednostavno stoka. Želim da mislim za sebe da sam humanista i ovo što sam rekao nije u duhu humanizma al' dovoljno je da se provozate autom petnaest minuta i bićete okej sa kometom koja će da istrijebi sav život na zemlji.
A sve to zbog pojedinih ljudskih bića koja misle da su pravila nešto što se odnosi isključivo na neka druga ljudska bića koja nisu oni.
Zbog toga je dobro da se povremeno zabijete u takav jedan izgovor za čovjeka (Eeeee, al' kad jednom naletiš na pravu budalu pa ti izbije zube. A, štamožš). Možda ga udarac trzne. Vjerovatno neće. Ali ćemo sebe bildati pa, ko zna, možda za sto godina budemo proizveli generaciju sa kičmom. Ljude koji se neće sklanjati pred svakom bezobraznom spodobom.
Dosadašnje sklanjanje nas je dovelo da imamo vlast kakvu imamo i da živimo u društvu u kakvom živimo. A ovo definitivno nije najbolji od svih svjetova. Šta više, nije ni u prvih šesn'est.
***
 |
| I Don't Feel at Home in this World Anymore (2017) |
Preporučujem film I Don't Feel at Home in This World Anymore. Film je pomalo u duhu ovog posta. Odlično je prikazao te ljude, te vječite uzimače.
A onda im se Frodo i Rouz usprotive...
No comments:
Post a Comment