Znate onaj vic... koji svi znaju - voditelj na radiju govori da vozači na autoputu budu oprezni jer jedna budala vozi u suprotnom pravcu. Sluša to lik u autu, na autoputi i kaže Čuj, jedna! Svi!
E, pa, otkrio sam svoj smisao života. Kad mi ljudi sa takavim mentalnim sklopom idu u susret na trotoaru, ja im se ne sklonim.
Let me explain.
 |
| . |
Postoji pravilo kretanja i prilično je jednostavno - desna strana. Auto kad voziš - desna strana (ali ako si u Britaniji.... Aj, ćuti!). Biciklo na biciklističkoj - desna strana. Hodanje trotoarom - desna strana. Trčiš trim stazom - desna strana. Penjanje/silaženje niz stepenice, pogađate?, da, da, desna strana.
Kao i svako pravilo i ovo ima izuzetak a on glasi da se krećeš lijevom stranom u slučaju kad nema trotoara. To je zbog toga da bi mogao da gledaš u oči lika koji će te pregaziti.
Tako ti ja trčim i povremeno se zabijam u ljude koji ne žele da se sklone. Zna biti jako neprijatno, ponekad mi bude žao ali...
