Mržnja i uslovno zeleno

Jedna od nuspojava starenja kojoj se nisam nadao jeste to da ne mogu da mrzim slobodno i bez griže savjesti. U mladosti sam znao da strasno mrzim. Bilo je lako - jednostavno nekoga mrziš i ne razmišljaš o tome zašto. 

Nisam to ni krio. Ako mi nisi po volji - znaćeš. Nisam imao potrebu da se stavljam u tvoju kožu i da razmišljam zašto si takav ili da li možda imaš loš dan. Jebi se i ti i tvoj retardirani skejt!

Sad, sad je to malo drugačije. Imam više razumijevanja. Ne osuđuj ako ne želiš da ti sude, i ta sranja. Čim pođem da mrzim odmah mi se javlja unutrašnji glas koji kaže ajde ne seri, ko da si ti bolji. Više sam nekako zen nego prije. U svakom čovjeku vidim sapatnika, izgubljenu, preplašenu dušu koja zajedno sa mnom jedri ka provaliji. Znate, imam više saosjećanja. 

E, kad je to rečeno - mrzim, ali iz dna duše mrzim ljude koji ne razlikuju uslovno zeleno od... ono, zelenog zelenog! Pucao bih im u koljena! Zamišljam kako se zabijaju u zid u punoj brzini i preživljavaju, al' jedva! Želim im zlo! Želim im spor internet!

Ali ne svima. Nikako! Samo jednoj specifičnoj grupi tih nesretnika.

Ulaze u bar medvjed, palma i čovek bez osobina...

Prije desetak dana opet sam morao da mijenjam gumu na biciklu. Pukla, probušena, spontano se spalila...ne znam. Znam samo da sam obećao javiti kad se to ponovo desi. Držim do svojih obećanja. Možete me na plakate staviti pred izbore.

***

Nisam kupio novi procesor. Prošli post je, dakle, bio uspješan. Shvatio sam da bih onda trebao da kupim i novu ploču. A vjerovatno i novo kućište. Kuler.

Imam neku strategiju - skupljam pare za stvari. Nešto kao kredit, ali obrnuto. Umjesto da svaki mjesec plaćam ratu ja tu "ratu" ostavim u štek. I tako skupljam. I kad skupim, u većini slučajeva ne kupim to što sam htio da kupim. Shvatim da mi ne treba. Preporučuejm da probate.

Osim ako imate puno para. Onda kupujte sve živo. Konzumerizam jedino ima smisla.

***

Šta još ima... 

***

Džim i Endi... i svi mi zajedno

Imam osjećaj da niko nije zadovoljan sa situacijom u kojoj se nalazi. Ukoliko se razgovor nastavi dalje od početnih zapažanja o vremenu, neminovno se dolazi do toga da osoba sa kojom razgovaram nije zadovoljna sa X i misli da bi bila zadovoljna sa Y. I to je normalno, zašto i biti zadovoljan? Treba stalno težiti boljem jer tako se i postaje bolji, a? Načelno to jeste tačno, ali niko se ne žali da je previše glup i da bi bio sretniji da je pametniji. Ili da premalo provodi vremena sa porodicom i da želi bolje odnose da ljudima do kojih mu je stalo. Uglavnom su to želje tipa: više para, veći stan, novi namještaj, bolji telefon, novu ženu... takve stvari. 

♫And I'm no different; I live in conflict and contradiction🎝
 

Život počinje u 30oj (da, Darkwood Dub)

Stojim i gledam u patike. Bile su nove prije tri godine, te patike. Ali nedugo nakon što sam ih kupio dobile su nekakvu crnu mrlju sa obe unutrašnje strane. Nemam pojam od čega. Sumnjam na lanac bicikla, ali nisam siguran. Nikad u te tri godine nisam poželio da očistim prljavi crni dio na njima. 

Iza mene je pekara u kojoj sam kupio kiflu koju sad jedem. Kifla je prilično bajata ali jedem je jer sam gladan. To tek sad uviđam, dok jedem tu bajatu kiflu.

Spavaš li mirno Andriću Ivo

Prije otprilike mjesec-dva su srušili stari most kod Incela. Milion stvari se poklopilo pa sam baš u tom trenutku prolazio preko novog mosta i prisustvovao tom prilično istorijskom događaju zajedno sa ne više od 5-6 ljudi, uključujući i radnike koji su ga rušili. 

 Takođe, taj dan sam odlučio da kupim novi telefon jer sam čekao bar pet minuta da dođe taj svečani dio sa rušenjem i kad je on napokon došao nisam uspio da upalim kameru na vrijeme jer je telefon odlučio da mu je pokretanje kamere prevelik napor. Moj telefon počinje da razvija neku vrstu ličnosti. Ima svoje dobre i loše dane, nagle promijene raspoloženja i tome slično. 

Možda ga zbog toga još uvijek nisam zamijenio. Nekako ga razumijem.

Nego, slušam Ar I Em i nešto sam u nostalgičnom modu. Kontam, srušena su tri mosta moje mladosti. Od toga dva u zadnje tri godine. Onaj kod toplane je skončao negdje prije desetak godina. Vitaminkin su odnijele poplave 2014. a evo, Incelov je bez puno frke otišao oko  ‎October ‎17, ‎2017, ‏‎15:40:57.

Imam priču o svakom od njih.

Stoti post

Ovo je stoti post. Povodom tog jubileja popričali smo sa ljudima koji imaju neke veze sa Reciklažom.

PUC

RECIKLAŽA: Ćupe buraz, sljedeći post je stoti pa, pošto smo na neki način ti i ja započeli sve ovo sa blshowom prije pola života, red bi bio da kažeš nešto o Reciklažinom jubileju.
PUC: Ja ću staviti lajk, ništa se ne sikiraj.
RECIKLAŽA: Oke to, nego imaš li šta da kažeš povodom stoposta?
PUC: lajk
RECIKLAŽA: Oke, fala Puce. Čujemo se za 200. post.

Dvije strane svake priče

-----

Ovo je istinita priča. Opisani događaji su se desili u Banja Luci 2014. Na zahtjev preživjelih imena su izmjenjena. Iz poštovanja prema mrtvima ostatak priče je ispričan onako koko se desilo.

-----

JEDNA STRANA

Ćup i ja prolazimo kroz Trapisku šumu. Mrkli je mrak i ne vidi se prst pred nosom, tako da sam nosom udario u prst koji sam stavio ispred sebe. Odlučim da je vrijeme da upalim svjetlo na telefonu i da tih pola kilometra pređemo sa što manje nepoznanica ispred sebe.

Evo šta sam naučio: Karl Uve Knausgor

Već odavno želim da napišem nešto o Karlu Uveu Knausgordu ali nekako... nisam. Jebiga, šta mogu. I, prije neki dan, naletim na prilično zanimljiv intervju koji je dao za britanski Esquire. Tj. nije baš intervju al' Esquire ima taj serijal pod naslovom Evo šta sam naučio (What I've Learned) u kojem razne poznate ličnosti govore o tome do kakvih su spoznaja došli o sebi, životu i svemu ostalome. Karl Uve je bio u izdanju od 18. avgusta. Dole je prevod tog intervjua.

 

Evo šta sam naučio: Karl Uve Knausgor

Upoređivati mene sa Prustom je isto kao upoređivati šestu ligu sa Premier ligom. Jednostavno je smiješno. U traganju za izgubljenim vremenom je romančina, bar ja tako mislim.

Najgori savijet koji sam dobio bio je od mog oca, dao mi ga je kada je saznao da ću se baviti pisanjem. Rekao je: "Mora da piješ, onda ti popuste urođene kočnice i postaješ kreativniji." Tako se ne radi. Radi se upravo suprotno. Nikad nemoj pijan pisati. Čitava poenta je da dođeš do tog stanja svijeti sam, bez ikakve pomoći raznih supstanci. 

Spontanost i sparina

E, gdje ćeš? 
Mislim da ću na Demofest.
Jel to danas?
Da, i juče i sutra. Hoćeš sa mnom?
Ne mogu, sutra radim. Kad će onaj fazon na Kozari? Hoćemo na Kozaru?
Prvo da probam stići na Demofest.

Vozim biciklo. Malo sam nervozan zbog toga. Ne kažem da su mi na svakom Demofestu ukrali biciklo, ali kažem da su svaki put kad sam biciklom išao na Demofest... ukrali biciklo. Stajem kod prve prodavnice, kupujem rum, kupujem kolu. Previše je sparno za skoro devet naveče. Brzinski ispijam koktelčić sačinjen od ruma i kole. Kofein me polako hvata, razbuđujem se. U Boriku kupujem novi rum i novu kolu. Ovo neće dobro da se završi. Cijeli dan uglavnom jedem lubenicu... tako da... Al' nema veze, gore ću kod one pekare pored Bonija da kupim sendvič. Zatvorena! Ovo je bar peti put u ne tako puno vremena da spoznajem tu tužnu činjenicu da je pekara pored Bonija zatvorena. 

Pijano trčanje, Svi su u pravu i Indijansko pero - razriješavanje

Dolaze nam neki rođaci koje nismo vidjeli dvije godine. Kontam kako da se izvučem, nedelja je i opcije su mi sužene. Izguram nekako prvih pola sata, sva ona kul pitanja kako posao i kad će ženidbam. Fore poput kad sljedeći put dođemo ima dječica da ovuda trče. Kontam, baš super, ako se budu držali tok kriterijuma za sljedeći dolazak ima da ih ne vidimo baš dugo. 

Nakon 45 minta mi sine ideja da bih mogao da kažem da idem na sat-dva da pomognem drugu sa preseljavanjem. Kažem upravo to. Vučem se po gradu. Javim se prijatelju koji stvarno treba da se seli, ali za sedam dana. Kupim nekog alkohola i odem do njega. On je kao odustao od alkoholisanja jer se prošle sedmice prebio ko stoka. Šta ću, popijem i njegov dio. Sad se već osjećam sposobnim da podnesem još koji razgovor sa rođacima. Krenem kući ali vrijeme je tako dobro - ono, kao kiša će il' neće, ni tamo ni 'vamo. Ajde na po još jednu rum kolu i malo meditiranja pored Vrbasa, to nisam radio desetljećima. Muzika sa empetri plejera i rum me rastaču. Spreman sam! Idem da budem najrazgovorljiviji rođak ikad. Dođem kući - gosti otišli.