Stoti post

Ovo je stoti post. Povodom tog jubileja popričali smo sa ljudima koji imaju neke veze sa Reciklažom.

PUC

RECIKLAŽA: Ćupe buraz, sljedeći post je stoti pa, pošto smo na neki način ti i ja započeli sve ovo sa blshowom prije pola života, red bi bio da kažeš nešto o Reciklažinom jubileju.
PUC: Ja ću staviti lajk, ništa se ne sikiraj.
RECIKLAŽA: Oke to, nego imaš li šta da kažeš povodom stoposta?
PUC: lajk
RECIKLAŽA: Oke, fala Puce. Čujemo se za 200. post.


GREM

RECIKLAŽA:  Čova, 100. post je sljedeći, pa bi mogli svi da neki kao mali tekst napišu i da to sve postavimo. Kao, svi ljudi sa Reciklaže i to...
GREM: Kao sve prazno i samo tvoj tekst?

NINA

RECIKLAŽA: E, Nina, sljedeći post je stoti pa kao napiši koju rečenicu o Reciklaži. Ono, kako ti je pomogla u teškim trenucima i kako ne možeš da zamisliš život bez inspirativnih tekstova sa bloga, i tako to.
NINA: Slomila sam nogu.
RECIKLAŽA: Oke, možeš li pokušati pisati rukom?
NINA: Jesam rekla da sam slomila nogu? Mislila sam reći - ruku. Slomila sam ruku, da.
RECIKLAŽA: Piši onom koja nije slomljena...
NINA: Obe su slomljene.
RECIKLAŽA: Pa kako sad pišeš?
NINA: khm... ogu...khhhm... une... signal... 
RECIKLAŽA: Šta?!
NINA: Ulazim u tunel i gubim signal.
RECIKLAŽA: Čova, dopisujemo se a i upravo si napisala...
NINA: šhhhhh... javiti...kvrc... ne mogu... škljoc... signal.... pffffff

ANA

RECIKLAŽA: Sad će stoti post na Reciklaži pa kao da nešto napišeš povodom toga. Ono iz nekog postmodernističkog ugla sa afekciom na komparaciju artikulacije natalnog subverzivnog avangardizma?
ANA: Seien wir zuletzt, gerade als Erkennende, nicht undankbar gegen solche resolute Umkehrungen der gewohnten Perspektiven und Werthungen, mit denen der Geist allzulange scheinbar freventlich und nutzlos gegen sich selbst gewüthet hat: dergestalt einmal anders sehn, anders-sehn-wollen ist keine kleine Zucht und Vorbereitung des Intellekts zu seiner einstmaligen‚ Objektivitä.
RECIKLAŽA: I šta još?
ANA: Pa, Das Leben ist hart und Gewicht sind sie schwer ein Traum zu sei.
RECIKLAŽA: Gracijas.

SREBRA

RECIKLAŽA: Srebro bona, moga bi neki nastavak onih putopisa iz Amerike sad povodom 100. posta. Kao, gdje si sad 5-6 godina kasnije, kako je Amerika uticala na tebe i tome slično.
SREBRA: Ma dolaze ovi prokleti migranti i uzimaju nam poslove. Tramp se trudi da to malo obuzda ali ne daju dušmani. 
RECIKLAŽA: Naj su gori ti prokleti lijeni otimači poslova!

REGE

RECIKLAŽA: E čova buraz, sjećaš se da smo pričali da bi mogao da napišeš nastavak onog "Hoću da mi duša živi u slobodi" fazona. Mislim da je sad pravo vrijeme za to, pošto je sljedeći post jubilarni stoti.
REGE: Mrš!
RECIKLAŽA: O čemu ti?
REGE: Ti si zloupotrebljivač tekstova. Stavljaš ljudima riječi u usta.
RECIKLAŽA: Ma daj čovječe, napiši nastavak Slobode, to bi sad bio hit.
REGE: Mrš!

HOPI

RECIKLAŽA: E baksuze, treba nam opet jedan kritika Reciklaže,  samo udri. Jedno, ono, pošteno pljuvanje.
HOPI: To još postoji?
RECIKLAŽA: E, tako, to! Kao, "Reciklaža još postoji?! Ne mogu vjerovati da je taj kancerogeni izbljuvak još uvijek živ" i tome slično.
HOPI: Ne, ozbiljno, nisam znao da još uvijek pišete to sranje. To nije imalo smisla ni kad si bio upola mlađi, pogotovo nema sad.
RECIKLAŽA: To! Samo nastavi.
HOPI: Daj mi adresu da mogu da vidim čime sad trujete internet prostor. 
RECIKLAŽA: hahaha! Samo tako, kao ne znaš ni adresu! Genijalno!
HOPI: Ozbiljan sam.
RECIKLAŽA: Nikad ne razočaraš, fala čovječe.