Mislim da ću na Demofest.
Jel to danas?
Da, i juče i sutra. Hoćeš sa mnom?
Ne mogu, sutra radim. Kad će onaj fazon na Kozari? Hoćemo na Kozaru?
Prvo da probam stići na Demofest.
Vozim biciklo. Malo sam nervozan zbog toga. Ne kažem da su mi na svakom Demofestu ukrali biciklo, ali kažem da su svaki put kad sam biciklom išao na Demofest... ukrali biciklo. Stajem kod prve prodavnice, kupujem rum, kupujem kolu. Previše je sparno za skoro devet naveče. Brzinski ispijam koktelčić sačinjen od ruma i kole. Kofein me polako hvata, razbuđujem se. U Boriku kupujem novi rum i novu kolu. Ovo neće dobro da se završi. Cijeli dan uglavnom jedem lubenicu... tako da... Al' nema veze, gore ću kod one pekare pored Bonija da kupim sendvič. Zatvorena! Ovo je bar peti put u ne tako puno vremena da spoznajem tu tužnu činjenicu da je pekara pored Bonija zatvorena.
Gužva je oko Kastela. Vozači su pomalo nervozni pa nisam na biciklu, guram ga pored sebe. Desetak minuta kasnije dolazim do Lemija. Kažem baksuzima iz kafane da mi čuvaju biciklo dok odem do...Tropika/Merkatora/Konzuma koji se nalazi dalje niz ulicu. Tamo kupim još dva ruma i dvije kole. Sparina je i dalje izvanredna. Vratim se do bicikla.
Ajde na pivo pa ćemo polako da vidimo i neki demo bend.
Ode na livadu ispred, vi se javite kad dođete tamo.
Nemoj srat', ajde na pivo pa ćemo onda svi zajedno.
Nisi dovoljno spontan. Zovite me kad budete tamo.
Idi bar do Zoke.
Biću na livadi.
Opet prolazim kroz svu tu gužvu pored Kastela. Livada ispred mi djeluje previše... uredno i očišćeno...i jebeno prazno. Odem do klupa kod pijace. Sjedem na jednu, neki mladi zaljubljeni par koji je sjedio dvije klupe niže je možda pomalo razočaran jer sam se ja tu sad uvalio. Jebiga, šta da vam kažem, takav je život. U jednom trenutku si mladi zaljubljeni par, a u drugom si sam na klupi i ločeš treću rum-kolu u manje od sata. Ispred mene prolazi mačka. Smješta se na zidić preko puta. Pored nje - mačke - je gotovo puna plastična čaša piva. Mačka sjedi pored čaše piva i gleda me. Nazdravim joj. Ni trepnula nije.
Mačka i dalje pilji u mene. Pokušavam da je uslikam ali na slici djeluje kao neka crna tačkica. Piša mi se.
e, gdje si?
na klupi kod pijace, na početku.
eto nas.
Gdje su svi oni žbunovi koji su bili naokolo. Čovjek sve teže nalazi privatnost žbuna u ovom gradu.
Hoćemo ići da gledamo Robija?
Robi ima bend?
Da, čovječe! Mislim da sad nastupaju.
Pa, ono, trebali bismo otići...
Sad se plaća 8 maraka ulaz... do devet je bilo besplatno.
ŠTA?!
Jebiga, trebali smo poraniti. Rekao sam da idemo gledati demo bendove...
Ajde idemo, al' samo zbog Robija. Ostaviću biciklo kod mačke, neka ga čuva.
Unutra smo. Evo nas na desetom Demofestu koji se raširio po cijeloj tvrđavi tako da izgleda da ima slabo ljudi, a? Zbog toga je? Prevelik prostor? A? No, nema veze ajde da vidimo Robijev bend. Zakasnili smo, prošli su. Džaba smo dali osam maraka, neću valjda sad da slušam tamo nekog sina Boba Marlija ili šta već. Izgleda da hoću. Slušam ga. Smučilo mi se. Ne znam da li je zbog muzike ili kofeina. Jebeni kran sa kamerom mi prolazi svakih pola minute iznad glave. Svaki put me istraumira. Promjenim stejdž. Tamo stvarno nema ljudi. Više mi se sviđa. Slušam Gunju i njegove maestralne intervjue sa bendovima. Ako ništa, zbog toga je vrijedilo doći.
Ugledam Robija.
Čova! Kakava odlična svirka! Nisam znao da imaš bend. Jebote, dobro ste.
Sviramo već šest godina.
Sereš! I, jeste prošli?
Šta prošli?
Pa, ono, u finale i to...
Nismo mi demo bend, svirali sat vremena... prava svirka.
A, da! Vidiš... Hoćeš pivo?
Pogledam na sat - nema sata! Gdje mi je sat! A, da, nemam sat... uzmem telefon da vidim koliko je sati - jedan. Izdržao sam i više nego što sam očekivao. Idem da vidim da li sam ponovo donirao biciklo. NISAM! I dalje je tu!
Sjedam na biciklo i pičim gotovo praznim ulicama. Sparina je malo popustila i gotovo pa osvježavajući vjetar me piči uzduž i poprijeko. Znaš šta? Ustaću se malo, ono, voziću stojeći i malo krivudati niz praznu ulicu. Možda odem i do one pekare pored Bonija na sendvič.
To je to.
saundtrek epizode:
No comments:
Post a Comment