A da, imena ljudi koje spominjemo u ovom postu će biti u naslovima napisana onako kako ćeš ih lakše izguglati. Dakle, naslovi su imena u originalu a u tekstu su imena koja se meni sviđaju da ih koristim. Ne znam da li je ovo objašnjenje bilo potrebno ali, nek' stoji...
Jason and Jenny Cairns-Lawrence - privlače terorističke napade
Znate Dženi i Džejsona? To su likovi koji su preživjeli više terorističkih napada od Džona Meklejna a ako nemate pojma ko je Meklejn (ne, to je Mekejn, ne MekLejn) – molim vas da odma', al' iz isti' stopa napustite blog. Oke... sačekajmo da odu...
Jesu? Odlično.
11. septembar 2001. ja u dubokom neznanju na času matematike (i što se tiče onoga što se dešava u svijetu a i što se tiče dešavanja iz matematike) Dženi i Džejson na odmoru u Njujorku. Šetaju ti oni tako po čaršiji, gore dole po Medison aveniji i sl. Odu na sladoled, pojedu hot dog, slikaju se ispred Kipa slobode... Gledaju znamenitosti grada, pogledaju u Svjetski trgovinski centar – BUM! Avion + zgrada = vatra (ha, nisam toliko loš iz matematike, a?). Sad, oni su iz Engleske, ne znaju da li to treba tako al' slute da nije oke. Uglavnom, upravo su prisustvovali najgorem terorističkom napadu na tlu SAD ikad, ikad, ikad!
7. juli 2005. ja vjerovatno negdje nekom zagorčavam život a Dženi i Džejson u Londonu voze se u crvenim autobusima na sprat, telefoniraju u crvenim telefonskim govornicama i piju čaj u pet kad – BUM! Eksplodira više eksplozivnih naprava širom Londona, 52 mrtvih, najgori teroristički napad u istoriji Engleske ikad, ikad, ikad!
26. novembar 2008. ja uživam u jeseni, prepuštam se melanholiji a Dženi i Džejson odlučili da odmor provedu u Mumbaiju. Ja ustvarni ne uživam u jeseni jeseni, više uživam o razmišljanju o jeseni, negdje sredinom proljeća, tako da moja rečenica da sam uživao u jeseni nije baš tačna a Dženi i Džejson izbjegavaju krave po ulicama, gledaju hiljade auta koja se nekim čudom ne sudaraju (i sa kravama), posmatraju kobre koje se uvijaju u ritmu muzike kad – BUM! Mumbaji je upravo pogodio najgori teroristički napad u istoriji Indije ikad, ikad, ikad!
26. novembar 2008. ja uživam u jeseni, prepuštam se melanholiji a Dženi i Džejson odlučili da odmor provedu u Mumbaiju. Ja ustvarni ne uživam u jeseni jeseni, više uživam o razmišljanju o jeseni, negdje sredinom proljeća, tako da moja rečenica da sam uživao u jeseni nije baš tačna a Dženi i Džejson izbjegavaju krave po ulicama, gledaju hiljade auta koja se nekim čudom ne sudaraju (i sa kravama), posmatraju kobre koje se uvijaju u ritmu muzike kad – BUM! Mumbaji je upravo pogodio najgori teroristički napad u istoriji Indije ikad, ikad, ikad!
Violet Jessop - privlači morsko dno
Violeta je... dopuštaš da te zovem Violeta? Hvala.Dakle, Violeta je 1911. odlučila da bude stjuardesa na brodu Olimpik. Olimpik je bio ogroman, luksuzni brod, sa puno dimnjaka i onako crno bijeli...
I sad 20. septembra 1911. je spuc'o u britanski vojni brod. Niko nije ozljeđen, bilo je štete, nije da nije ali oke je sve... ništa strašno. Violeta je morala da traži novi posao, novi brod pa je zajedno sa kapetanom Olimpika Edvardom Smitom prešla da radi na Titanik.
I super je bilo neko vrijeme – zeza, ovo ono... kad negdje oko 20 do 12 navece, 14. aprila 1912. spuca brod u santu leda. Svi ste gledali film, znate šta je bilo – katastrofa nesagledivih razmjera, gotovo kao i film iz 1997. koji se bavi tim potonućem. U jednom od onih čamaca za spasavanje je bila i Violeta. Edvard nije bio te sreće – kapetan tone sa brodom pa je tako potonuo a posljednje riječi su mu bile „Baš me neće...“ i „Glglglglg“.
I sad 20. septembra 1911. je spuc'o u britanski vojni brod. Niko nije ozljeđen, bilo je štete, nije da nije ali oke je sve... ništa strašno. Violeta je morala da traži novi posao, novi brod pa je zajedno sa kapetanom Olimpika Edvardom Smitom prešla da radi na Titanik.
Violeta neko vrijeme nije putovala brodom. A onda je izbio I sv. rat i prijavila se da radi kao bolničarka na brodu Britanik. Taj brod je bio najveći iz serije brodova u kojoj su izgrađeni i Olimpik i Titanik. A onda su negdje kod grčkog ostrva Kea naletili na minu i potonuli. Poginulo je tridesetoro ljudi ali Violeta se opet izvukla.
Umrla je 1971. u 83. godini života a prosuli su je po moru.
Ann Hodges - privlači kamenčiće iz svemira
En je dospjela na listu baksuza jer ju je pogodio meteorit. I to ne jednom nego tri puta. Dobro, ne baš tri puta... samo jednom. Ali i to je dovoljno jer je jedina osoba za koju se zna u čitavoj istoriji kojoj se to desilo.
En je dospjela na listu baksuza jer ju je pogodio meteorit. I to ne jednom nego tri puta. Dobro, ne baš tri puta... samo jednom. Ali i to je dovoljno jer je jedina osoba za koju se zna u čitavoj istoriji kojoj se to desilo.
Bio je to 30. novembar 1954. ja sam živio neki drugi život koga se sad mogu sjetiti samo pomoću duboke hipnoze a En je malo prilegla na kauč u svojoj sobi. Meteorit, koji je vjerovatno krenuo prema Zemlji nešto malo prije nego što je život uopšte počeo na našoj planeti a dosta prije rođenja same En, je profur'o kroz krov njene kuće i spuc'o je u kuk!
Nakon početnog šoka, En je shvatila da bi se moglo dobro zaraditi od toga kamenčića koji ju je umal' ubio. No međutim, došli su ljudi iz američke aviacije i oduzeli kamičak.
Enin muže je popizdio, angažovao advokate, hu-ha, tamo vamo... I na kraju, En je rekla: „Ma gonite se svi u tri ljepe kile peršuna, darovaću jebeni kamen muzeju!“ i tako i učini.
Roy Sullivan - privlači gromove još od '42.
Lika je grom pogodio... 7 jebenih puta, čova!!!
Lika je grom pogodio... 7 jebenih puta, čova!!!
Šansa da te spuca grom tokom dugog, mirnog života, koji provedeš u zdravlju i veselju je 1:3000. Šansa da te spuca 7 puta 1:22,000,000,000,000,000,000,000,000 ... što dokazuje da se šanse ne osvrću na statistiku.
Roj je moćni rendžer po zanimanju. Nadgleda nekakav nacionalni park u Virdžiniji i mnogi naučnici smatraju da to zanimanje ima veze sa njegovim pehovima. Naime, nacionalni park u kome radi je sklon olujama sa grmljavinom.
Drugi pak smatraju da je Roj ustvari X-Man sa najgorom supermoći ikad!
Prvi put ga je grom spičio 1942. dok je bio na izviđačnici. Grom ga je raspalio po nozi a izašao je kroz palac na stopalu pri tom mu lansijajući nokat u vasionu. A onda ga je grom udarao dok se autom spuštao niz planinu, pa dok je pecao i jednom čak dok je bio unutar kolibe za rendžere.
Čak je i njegova žena preživjela udar groma dok je zajedno sa mužem iz metalne vešarice kačili veš na čeličnu žicu. Kada ga je šesti put udario grom, očevici kažu da je jadni Roj ustvari bježao od oblaka koji ga je pratio.
Rej je danas mrtava ali ne od udara groma. On se ubio u 71. godini i to zbog djevojke.
Jeanne Rogers - privlači nesreću
Džin je baksuz nad baksuzima. Zato ću je zvati Džena... a, Džena... a!
Nju je grom udario samo dva puta.
Nju je grom udario samo dva puta.
Sa 18 godina je otišla na krstarenje i dok je fotografisala naokolo, okliznula se i pala u okean. Njen prijatelj je potrčao da je spase ali se i on okliznuo, lupio glavom u nešto tvrdo i onesvjestio se. Tri momka koja su farbala ogradu or samting su sve to vidjela ali nisu uspjeli doći do daha od smijeha tako da nisu poduzeli ništa da spasu jadnu Dženu... a! Onda je onaj baksuz došao do svjesti, okrenuo brod i pokupio Džin.
Nekoliko godina kasnije, Džena... a! šeta sa svojim sinom, kad mali kaže „Mama, vidi smješne ptičice!“. Dok je njen sin to izgovarao na njen skalp se zakačio slijepi miš! Nju uhvati panika i pođe divlje i nekontrolisano da lupa po vratima obližnjih kuća i viče „U pomoć!“. Iz nekog razloga niko joj nije htio da otvori a sva ta dreka i skakanje je prestrašilo šišmiša koji je počeo da piša po njoj i jače stiska skalp. Dok je tako bespomoćno plakala i vrištala, naišao je slučajni prolaznik koji joj je dao ključeve svog auta da se odveze do bolnice. Sam je nije odvezao u bolnicu jer je ovako smješnije.
Manje smješne stvari koje su joj se takođe dešavale su to da je bila odžeparena, da su pucali na nju, da su je davili i da je upala u šaht.
Džena... a! kaže da ne misli da je prokleta, više da ima stvarno jako zaposlenog anđela čuvara. „Ljudi kažu da sam pomalo paranoična kada hodam dva kilometra samo da bih izbjegla šaht ili da izbjegavam da prođem ispod ljestvi“ kaže Džin „ali tu je toliko stvari koje neću da radim jer znam šta sve može da se desi.“
Završićemo priču o Džena... a! njenim riječima: „Dying doesn't scare me, but living scares the crap out of me!“
Tsutomu Yamaguchi - privlači atomske bombe
Zvaćemo ga Tamagodži (meni je uginuo nakon dan – dva, ako znate o čemu pričam)
Do danas, 03.07.2011., samo su na dva grada bačene atomske bombe u čitavoj istoriji atomskih bombi. Tamagodži je bio i u Hirošimi i u Nagasakiju dok su preživljavali svoje najmračnije dane postojanja.
6. avgusta 1945. Jamagoči je otišao u Hirošimu zbog nekakvog poslovnog dila. U trenutku dok je izlazio iz tranvaja, dvije milje od njega je eksplodirala atomska bomba. Talas ga je oborio, probio mu bubne opne, privremeno zaslijepio a Jamagoči se pitao „Štakojikuracseupravodesilo?!“
Nakon neprospavane noći, sav sjeban i izubijan, shvatio je da Hirošima nije baš najbolji grad za biznis pa je odlučio da se vrati kući.
U Nagasaki.
Tri dana kasnije Tamagoči je u kancelariji svog direktora, objašnjava mu da će teško prodati auta gradu koji je upravo zbrisan sa lica zemlje. Dok on to objašnjava začuo se zvuk koji je Tamagodžiju djelovao poznato – da, 2 milje dalje eksplodirala je i druga atomska bomba.
Tri dana kasnije Tamagoči je u kancelariji svog direktora, objašnjava mu da će teško prodati auta gradu koji je upravo zbrisan sa lica zemlje. Dok on to objašnjava začuo se zvuk koji je Tamagodžiju djelovao poznato – da, 2 milje dalje eksplodirala je i druga atomska bomba.
Preživio je i to. I ne samo da je preživio nego je živio sve do 4. januara prošle godine, kada je umro u 93. godini.
Svoj život je posvetio podučavanju ljudi o opasnosti od nuklearki, učestvovao u protestima protv njih, pisao knjige o tome. Mada, on je vjerovatno posljednja osoba koja bi to trebala da radi jer ne da je jednom preživio atomsku bombu, uspio je to dva puta i time dokazao da nuklearne bombe i nisu bog zna kako zajebane.
Eto, prvi petak... čki... petak..a... sti... prvi post objavljen u petak (bar 2011.) na ReciklažaBlogu. I što bi Pajtoni rekli "ako ste bar upola uživali gledajući ovo koliko smo mi uživali stvarajući ga... onda smo mi uživali duplo više od vas" ili tako nešto...
Znam lika koji je propao sa mosta, koga je udario voz i koji je pao sa Šehova (ona prečica od izvora pa do gore... samo suprotan smjer). Nije da ja poznajem dobro tog lika ili da je to neko od mojih dobrih prijatelja ili bilo šta slično. Sigurno ga ne znate. Ne, nije Vlado. Skroz neki drugi lik. Pa, ako i vi znate nekog sklonog nesrećama - pomenite ga u komentarima ovdje ili na našoj grupi, molićemo se za njegovu dušu.
Pridružite nam se na feeeejsbuk grupi, ne samo da ćete prvi saznati kad postavimo novi sadržaj na blog nego ćete biti i član naše grupe. Slobodno nas i lajkajte i šerujte sa prijateljima jer nema veće sreće od istopljene svjeće... će, će...
Podatke o ovim interesantnim ljudima sam pronašao širom interneta. Ponajviše na sajtu cracked i wikipediji.
ako vam se svidio ovaj post, ovo možda neće:
Ti definitivno nisi normalan. Vilice sam razvalio smejući se, tvoj blog je opasan za zdravlje:) Sve najbolje.
ReplyDeletejeee! prva pismena pohvala za blog, fala ti:) tvoje ime će ostati zapamćeno u istoriji reciklaže - Anonymous.
ReplyDeleteinače, smjeh je dobar za zdravlje. samo se moraš smijati sa razmujevanjem:)