Reciklaža posjetila mulj politike

Na Reciklaži se dosad nisam bavio politikom. Razlog tome nije bila moja apolitičnost ili nezainteresovanost za svijet izvan sebe, nego je razlog bio u tome što su mi tek sad Britanci platili da rušimo Republiku Srpsku. Kad kažem Republiku Srpsku misli se na vladajući SNSD, što je isto što i Milorad Dodik. Dakle, Republika Srpska = SNSD = Milorad Dodik. Rušenje = bilo kakva kritika vlasti. To će se u daljem tekstu koristiti kao sinonimi, što i jesu. Kao kad npr. imate tumor na mozgu pa ga želite odstraniti a onda tumor pođe da viče da želite da odstranite mozak. U ovom slučaju mozak je Republika Srpska a u svakom slučaju tumor predstavlja Milorad Dodik, SNSD i svi u njemu.  

Pa da počnemo...

Politički sam osviješten još od rane mladosti. Poprilično sam lijevo od centra. Što će reći da nikad nisam bio u bilo kakvoj stranci. Što, opet, ne znači da nisam izlazio na izbore. Od 2002. imam pravo glasa i izlazio sam na sve osim na ove posljednje, lokalne. Nekako mi se bilo malo smučilo, bio sam u fazi samopreispitivanja. Kajem se zbog toga, trebao sam bar da išaram listić. Dakle, izlazio sam na skoro sve izbore i obično glasao za neke likove i stranke koje su dobijele minorne procente, koji nisu prelazili cenzuse i koji su obično nestajali poslije tih izbora. Razlog tome je što sam pokušavao da nađem ljude koji ustvari malo odskaču od standardne predizborne priče, koji se ne ističu baš na prvu, nisu najglasniji, djeluju pristojno, normalno, ne koriste standardne fraze, iz nekakvih građanskih inicijativa su, lokalnih, sa jasnim ciljevima... iliti, riječju - tražio sam one koji nemaju jebene šanse da uspiju u politici. Bacao sam glas, takvi ljudi kod nas (ili bilo gdje) neće uspjeti u politici. Politika je krvav sport, nema tu mjesta za pristojne. 

Može se reći da sam nakon 16 godina prava glasa napokon izgubio iluzije i došao do toga da žalosno je to što biram najmanje zlo ali se mora. Pokušaću objasniti zbog čega ću glasati za one koji imaju najviše šanse da pobjede vladajuću koaliciju, koliko god mi se to gadilo. Kroz dalji tekst će se možda steći ustisak da želim da ubijedim čitaoca da glasa za određenu opciju. Istina je da ustvari najviše želim da ubijedim sebe da glasam za one koji imaju najviše šanse da pobjede Vladajuće iako nemam nikakve simpatije prema njima i iako im je jedina pozitivna strana ta što nisu Vladajući. Želim da sebi objasnim da li je stvarno bolje bilo ko nego ovi sad. 

Da bih bio što bolje informisan počeo sam da pratim sve stranke na feeeejsbuku, pojedine kandidate, kojekakve navijačke grupe sa obe strane, i mogu vam reći da je to bila jedna od većih grešaka koje sam uradio. Toliko mi se gadi ono što viđam svaki dan u svom njuz fidu da to djeluje na moje raspoloženje. Ne samo da sam izgubio volju za životom, nego sam dobio i jednu od volja koje nisam do sad imao - volju da odem odavde, što dalje. Tolika količina patetike, krkanluka, dvoličnosti, bahatosti, bezobrazluka, nemaštovitosti i podcjenjivanja zdravog razuma na svakodnevnoj bazi je pogubno. Dovodi me do defetizma. Ubija mi želju da učestvujem u bilo čemu. Šta bi tek bilo da još gledam tv ili da čitam novine. Nije ni čudo što su ljudi nadrkani i bezobzirni. Svakodnevno piju otrov pa ga tako i svakodnevno bljuju. 

- Ljudi! Vlast mi odvalila šamar! - Lažeš, nisam te ni pipno Opozicio! - Jesi! Jesi! Svi su vidjeli! - Nisam, ti si mene prvi udario! - Šta?! Ja tebe udario?! Pa, ljuuudiii, je li ovo moguće?! Optužuje mene da sam... - Jesi! Kad niko nije gledao ti si mene pogodio kamenom! - Lažeš Vlasti, lažeš! Niko ti više ne vjeruje! - Nemoj me provocirat' da ti šamar ne bi zalijepio! - Evo vidite, još i prijeti!  - Narode, ko je koga ovdje nap'o? - Tebe su napali Vlasti, svi smo vidjeli da su te mučki uboli nožem u leđa! - khm... mučki gađali kamenjem...khrrr... - Da, da... svi smo vidjeli da su te mučki gađali kamenjem!  - Ajmo pitati ovaj drugi narod šta je bilo? - Udarili su te Opozicio, sve smo vidjeli, dobio si neviđenu šamarčinu! - khm... pa ne baš neviđenu, hrabro sam se držao... više, onako, podmuklu, sleđa... - Tako je! Podmuklo su te ošamarili sleđa!

To je neki nivo debate koji se vodi između pozicije i opozicije. Više se toliko i ne trude da seru o standardnim treba privući strane investitore, otvoriti fabrike, zapolsiti sto miliona ljudi, podići plate na milion evra, još više produžiti život građana, povećati broj sunčanih dana u godini  i sl. sranja. Uglavnom se fokusiraju na prisustvovanju otvaranja bilo čega (pozicija), pljuvanju po drugoj strani i nezaobilaznom srbovanju. 

Opozicija je opozicija preko deceniju. Da li je bolja od pozicije? Ne. Da li bi drugačije radila da je stvar obrnuta, tj. da su oni vlast a sadašnja vlast opozicija? Ne, bilo bi isto. Da li uprkos tome treba glasati za njih? Nažalost, da. Oni moraju biti prelazno riješenje. Mali zemljotres prije nekog većeg, bolje organizovanog. Ali dosta o opoziciji, oni su u ovom kontekstu nebitni.

SNSD je došao na vlast prije više od deceniju a pobjednička strategija im je bila - biti radikalniji od SRS, srbovati više od SDS, biti fluidniji od PDP. Jer kod nas nema nekih ideoloških razlika između stranaka. Svi su to nekakvi kvazi nacionalisti skloni korupciji. Sve partije su spremne da se uvlače kapitalu u dupe nauštrb građana. Uvijek spremni na ugrađivanje, kreativna tumačenja zakona, otvorena gaženja po pravu i ljudima, generalno vode namigivačku politiku (ovo sam negdje pročitao i svidio mi se izraz), što je nešto kao jeste da ja pričam ovo sad al' znate vi na šta ja mislim *vink* *vink*.

 

Ode opet previše u širinu...

Zaključak do kojeg sam došao je da ova vlast mora da izgubi na izborima jer sa svakom pobjedom postaju sve beskrupulozniji, bezobrazniji, otvoreno pokvarena. Dodik pokazuje ozbiljne simptome čistog nihilizma. Čak mu se to počinje ocrtavati i na licu. Pogledaj ga samo na onom plakatu na kome zajedno sa Cvijanović pilji u neku tačku iza horizonta. Koliko je samo prezira stalo u taj pogled. Pa onda na svim tim tribinama sad će ona (Cvijanović) da kaže živjela Republika Srpska pa ćete vi da plješćete... On najbolje zna koliko je politička scena u BiH jedna dosadna predvidljiva pozorišna predstava. Izgubio je ljudskost. Nemam mu povratka. 

Ali on nije najgori. Gori od njega su iznogudi iz pozadine koji ćute i mute dok je reflektor na njemu. Oni što aplaudiraju na svako njegovo bahaćenje. Oni što se smješkaju i ćute. Za to je uglavnom sam kriv, jer je sjebao sve institucije kroz negativnu selekciju kadrova na svim bitnim pozicijama. Pa tako ko god da ima problem žali se direktno njemu a onda on mora da ih grli i govori da će sve biti u redu i da će čika predsjednik da riješi problem. Ali Špirić, Cvijanović, Radmanović, Majkić, Radojičić... svi ti mali iznogudi koji se kriju iza - gori su od Dodika. Naročito Radojičić, koga iz nekog razloga ljudi koji inače ne vole SNSD smatraju za podnošljivog. Razlog zašto je taj Smješko gori od Dodika je taj što zna ko je Dodik i šta nosi njegova politika bolje od bilo kog od nas ali je i dalje u Stranci. Imao je do sada milion šansi da izađe, ali nije. Ako mi ga nakon neminovnog Dodikovog sloma budu prodavali kao neku umjerenu struju SNSD-a, kao lika koji je uvijek bio fin, pristojan i gledao svoja posla, ima da stvarno popizdim. 

Krivi su i svi ti ljudi na mitinzima koji aplaudiraju na Dodikova domaćinske govore o tome da će svako ko ne glasa za njega, a na budžetu je, da dobije otkaz. Da svaki penzioner koga je iz budžeta potkupio sa jednokratnom pomoći mora da glasa za SNSD ili vrati pare. Da možeš da budeš najbolji student u galaksiji ali ti je to džaba ako nisi unutar struktura vlasti. Sve smo ovo znali ali se nije govorilo naglas i ovako otvoreno. Dok vlast ima potrebu da malo zamaskira svoja nedjela, nije sve izgubljeno. Kod nas ih više ne maskira. Sve je toliko otvoreno i jasno. Niko se više ne može kriti da nije znao, da je bio zaveden. Svako ko i nakon ove kampanje ostaje uz vladajuću koaliciju je kriv podjednako kao i Dodik. 

Kad mi pođu pričati ali jadni ljudi moraju da se prodaju, kako će drugačije, ne znaš ti kako je to. Ima ljudi koji se nisu prodali. Ima ljudi koji se pate zbog toga, kojima je život neuporedivo teži ali nisu pristali na taj kompromis. To je lažni ili ili. Ili si u Stranci ili ćeš umrijeti od gladi. Ne, nećeš. Biće ti teže ali ćeš biti slobodan. Riječ je o kičmi, jačini karaktera, samosvjesnosti a ne egzistencijalnim pretnjama. Nećeš ni umrijet niti će te ubiti ako im se ne priključiš.

Nikako mi se ne sviđa ni to sa kim nas trpaju u zajednički koš. Ovogodišnju svečanost povodom 9. janura nam je uveličao austrijski fašista Hajnc-Kristijan Štrahe. PreCjednik ga odlikovao. Cvijanović ode u Ameriku i kao dokaz da se našla sa visokim zvaničnicima u Bijeloj kući donese sliku sa Stivom Benonom. Mrak na oči. PredCjednik nam uvozi Putinovu bandu bajkera. I njih odlikuje. U kulturi nam je vrhunac ruske književnosti Prilepin (i njega je neko odlikova. Kusturica?). Jadna ti majka. Nisam bio za zabranu njegovog ulaska u BiH al' nemoj mi Prilepina prodavati kao bilo šta vrhunsko...il' kulturno. Dodik se tripa da će mu Donald Tramp u DRUGOM MANDATU pomoći da otcijepi RS. Uvođenje vjeronauke u srednje škole. Izbacivanje humanističkih nauka iz srednjih škola. Trebaju vam ljudi koji nisu skloni kritičkom promišljanju. Dobro ako je sad sranje ali mi smo pobjednici u onom drugom svijetu. Nisi! Ne dozvoli da se zločinci, kriminalci, beskrupulozni šljam provuče u ovom svijetu jer platiće oni u paklu. Ne, neće. Zasro si u ovom svijetu, ima da na ovom svijetu i paltiš. 

Ideal savršenog građanina RS-a je duboko religiozan inžinjer elektrotehnike. Električni monah.

Ne udružuj se sa šljamom makar ti ne znam šta obećali. Od udruživanja sa fašistima, nacistima, bolesnim egomanijacima, destruktivnim nihilistima (pleonazam?), nećeš izaći kao pobjednik. Čak i da pobijediš.

Kulturu entiteta nam nekako kroji Kusturica i kojekakvi kulturni radnici koji gravitiraju oko Andrićgrada i koji vječito pišu o nekakvim zavičajima i tradicijama... popovi i... Nego, dakle, Kusturica. Sjećate se kad je dolazi Džoni Dep kod njega na Planinu? Pa su ono sahranjivali Umri muški 5. Umri muški sa svojim petim nastavkom je predstavljao ono najgore što Holivud predstavlja. Džoni Dep je do tada bio u bar tri-četiri Pirata sa Kariba. Šta hoću da kažem? Stalno se to pitam. Stalno. Da, dakle, jedan od najboljih filmova svih vremena Umri muški 3: S prevodom ima priču koja ide otprilike ovako - Sajmon Gruber, brat pokojnog Hansa Grubera, dođe u Njujork i prodaje se da je sav ljut jer su mu u prvom dijelu ubili buraza i sad je postao fanatični terorista koji ne preza ni od dizanja škola u vazduh. Al' u stvari sve što želi je da opljačka Fort Noks i odnese sve zlato. Kusturica je nešto kao Sajmon Gruber. On je sav ljuti antiglobalista koji sve što želi je svoju malu planinu, svoju malu vilu, svoje malo selo, sa svojim malim podanicima.

Vrijeme je da zaključim?

Na početku vladavine su krali. Koliko ih je samo zaradilo svoj prvi milion u raznoraznim ugrađivanjima kad su stigle pare od prodaje Telekoma. Tad su se polako počele razvijati kancerogene ćelije koje će da pojedu sve. Pa dobili nove izbore a onda su krenuli da bezočno kradu i gaze po svima koji su im se našli na putu. Razni kumovi, braća, prijatelji svi su dobili svoje šanse. Apetiti su se povećavali. 

Prije desetak godina je ubijen Milan  Vukelić, još se ne zna ko ga je ubio. Ubili su ga tako što su postavili eksploziv pod njegovo auto i onda ga aktivirali dok se vozio Bulevarom Desanke Maksimović u kojoj se (ironično?) nalazi i zgrada Ministarstva unutrašnjih poslova RS. Da se to danas desilo vjerovatno bi se njegova smrt pripisala spontanom samozapaljenju auta u kome se vozio. 

I to me dovodi do završnog i najvažniji razlog zašto moraju da se sklone sa vlasti - očito ubistvo su pokušali da prodaju kao samoubistvo. Konferencija za štampu koju je policija organizovala nakon pronalaska tijela Davida Dragičevića treba da postane podsjetnik svakom ko posmisli da se treba po svaku cijenu penjati ljestvicama ka uspjehu. Svako na toj konferenciji je znao da laže. Lagali su iz ko zna kojih razloga i po ko zna čijem naređenju. Niko nije smio da odstupi od zadate im priče. Zašto? Zbog načina na koje su došli do pozicija na kojima se nalaze. Ali na sreću Davidov otac nije prihvatio priču koju ni scenaristi Mamurluk serijala ne bi bolje smislili. Vrh policije, ljudi od kojih očekuješ zaštitu, ljudi od kojih očekuješ besprijekorno poštenje i integritet te lažu da ti se sin ubio. I samo zato jer si uporan dolaziš milimetar, po milimetar do potpunog obrtanja priče. Sada je svima jasno da se desilo ubistvo. Sada je svima jasno da se istraga vodila traljavo. Sada je svima jasno da su se dokazi zataškavali. I sve to radi vrh policije. Oni koji treba da te štite. Ubiju ti dijete a ti moraš da svaki dan protestuješ na trgu da bi ljudi radili svoj posao. 

A onda dobiješ udar od vlasti. Što si dosadan? Pa dobro ubili su ti sina al' šta dramiš. Dobro jesmo lagali ali evo, uhvatio si nas, u redu, sad ćemo da radimo kako treba. Naučili smo lekciju. Još si tu? Ovo je sve izrežirano i upereno protiv Republike Srpske! Strani plaćenik! Rušitelj! 

Dakle, sa svakom pobjedom postaju beskrupulozniji. Zbog toga treba da izgube. Jeste mala šansa. Jeste opozicija jadna. Ali neka promjena se mora desiti. 

Vlast jeste dobila podršku velike trojke - Srbija, Rusija i crkva. Djeluju da su nas i ovaj put preveslali. Hajde da sami sebe iznenadimo, a? Hajde da izađemo i da izgube izbore. Izgledaju nepobjedivo ali to je samo privid. Kupili su mnogo ljudi, još veći broj drže kao tace svojih glasova ali možemo mi to (znam, ni sebi ne zvučim uvjerjivo).

Ne mogu vam reći za koga da glasate ali evo, obraćam se ljudima u SNSD-u, takozvanim običnim malim simpatizerima stranke - izađite na izbore ali nemojte glasati za stranku čiji ste član. Prvo malo zakasnite na izbore, neka vas pozovu. Osjetitete sve draži podaništva. Jer vi niste građanin - vi ste učlanjenjem u Stranku postali njen podanik. Vratite kičmu, budite subverzivni, izjedite je iznutra. 

P.S.

Tekst je predugačak, znam. Ali vjerujte da je ovo skraćena verzija. Nisam pričao o onoj grozoti: ATV-u. RTRS-u. Glupim sloganima (Izdvaja mi se onaj DNS-ov Znanje je moć, oni su jedini ostali u toj sveri alhemičarskih slogana iz starih vremena. Ljubav je sreća. Brzina je pređeni put kroz vrijeme itd.). Nema riječi o Vučiću, patrijarhu, crkvi, Putinu, Trampu, desničarima generalno...  Al' biće prilike.

P.S. P.S.

Gore negdje sam rekao da ne vrijedi bacati glasove na pristojne i kulturne jer oni nemaju šanse u politici. To je djelimično tačno ali ipak kad dođe do lokalnih izbora treba tražiti te. Treba tražiti ljude i inicijative sa jasnim planom i konkretnim stvarima koje namjeravaju uraditi. Tu treba tragati za Ljudima.