(Ako niste upoznati sa bendom Snošaj odgovornosti , predlažem da prvo pročitate intervju koji su ovog ljeta dali Reciklaža blogu)
MUZIKA ZA MLADA POKOLENJA
Ne znam da li sam vam pričao, ali jednom je Snošaj odgovornosti napravio koncert na splavu u Bijeljini; da, da, upravo na onom splavu što je dolutao u, kako se kasnije ispostavilo, tektonski razrušen Beograd.
Harfista Sleš pevač je imao čast da toga dana udari prve tonove. Ala se narod popalio i nažario!
Iako je Snošaj odgovornosti andergraund bend koji drži koncerte u pećinama i lagumima (osim u Australiji, gde im je dozvoljeno da drže koncerte i napolju, jer su u daun ander Australiji ustvari abovgraund bend) od bijeljinske uprave dobili su ultimatum: ili na reci, ili nigde. Nisu imali izbora te su održali koncert abovriver. Prva numera koju su izveli bila je „Kiša pada, poplava je sada“ što se pokazalo kao pun pogodak; raja je u gumenim čizmama počela da skače, a ritam harfe i muzike je tako divno parao uši, da je jedan od slučajnih prolaznika na obali vrišteći skočio u reku sa nožem, pokušavajući da dopliva do splava.
„Moć kornjača!“ viknuo je čova – buraz, kako od milja zovu Gitaristu Sleš pevača. Cugao je vopi i derao se u mikrofon; Bubnjar Sleš pevač je mlatio po nekakvim tepsijama i konzervama što je pokupio iz reke.
Posle toga je došla na red solo tačka Gitariste Sleš pevača (čova buraz je namestio nekakav raštimani ton, veze s vezom, špartao je psihodeliju i omamljivao preostali narod) koji je svojim sviranjem a kasnije i numerom „Kad ovo završim, nećete bit’ živi AAAARG“ naterao ljude u jednom čamcu da napadnu drugi; poznata piratska pesma o klanju i silovanju imala je hipnotišuće dejstvo. Doduše, ne smemo biti na kraj srca: verovatno su ih napali jer su im ovi poprečili put do obale. Nisu, izgleda, mogli da se naviknu na glas Harfiste Sleš pevača, koji je kao i harfa, cijukao na tonove instrumenta Gitariste Sleš pevača.
Kada je došao red na Bubnjara Sleš pevača, svi čamci su bili potpoljeni, a ljudi su se podavili ili pobili; tužan, počeo je da baca konzerve u vodu.
„A jebemmumater, kome ja da odsviram svoju tačku?“ isfurano je kazao.
„Paaaaaaaa....Čova...Buraz...ono.....“
„Ma sad ćete da vidite...“
Iz torbe je izvadio nekakav instrument, kojeg je krstio imenom „Bubanj sa Marsa.“ Naštimao/raštimao je tu čudnu, okruglu spravicu sa mnogo dugmića i udario palicom. Splav je počeo da se njiše. Reka je podivljala. Nastavio je taj, brale, da udara, a Gitarista Sleš pevač i Harfista Sleš pevač su prangijali u tom svemoćnom ritmu neritma.
„Ma ko to vrišti?“ upita Harfista Sleš pevač.
„A?“
Reka je, vala, stvarno podivljala. Ispred splava se napravio ogroman vir iz kojeg je izašlo nekakvo božansko, čudovišno biće. Gitarista Sleš pevač se setio da je to Ktulu, onaj iz Lavkraftovih priča.
„Pa jebem vam mater, hoćete li prestati?“
„O Ktulu, mi držimo koncert,“ skrušeno će Gitarista Sleš pevač.
„Ma kakav koncert pička vam materina!“ podviknu Ktulu, gestikulirajući svojim kracima. „Marš odavde!“
Ktulu zamahnu, podiže nivo reke, i oduva splav nizvodu.
Vrag je odneo šalu (bukvalno). Vesti su kasnije javile da su nagle poplave opustošile region; tri hiljade ljudi je ostalo bez krova nad glavom.
Sutradan je splav uplovio u Beograd. Članovi benda Snošaj odgovornosti se iskrcaše i otiđoše u prvu kafanu. Kad su se našikali, zaustavili su kombi da ih poveze u Banjaluku. Vozaču su kazali da će mu platiti tako što će ga zabavljati muzikom u putu. Nakon pola sata vožnje, taman kada je na red došao Bubnjar Sleš pevač, čuli su nekakav vrisak. Zaustavili su kombi i izašli napolje. Iz dubine zemlje ispuza božansko čudovište.
„Vidi, pa to je Božanski car Dine,“ ushićeno će Gitarista Sleš pevač.
„Pa jebem vam mater, hoćete li prestati?“ podviknu Božanski car Dine, otvarajući svoja ogromna usta.
A onda počeše i zemljotresi.
Priču napisao: Perin
No comments:
Post a Comment