10 vampira za koje niste čuli*

*možda. Ja vjerujem da ste čuli za neke od njih. Možda i za sve. Ali jebiga, kakav bi to naslov bio "10 vampir za koje su neki od vas čuli, neki nisu, neki su čuli za neke od njih, neki i nisi baš vampiri...", taj naslov bi bio dugačak. A mi živimo u svijetu kratkih, glupih naslova koji nemaju veze sa onim iznad čega stoje. BIL GEJTS UŽIVAO U KONCERTU ZDRAVKA ČOLIĆA - u jebote! Bil Gejts voli Čolu! Ma je li to moguće? I onda pročitaš u tekstu da je Bil Gejts u Dubrovniku a Čola ima jako ozvučenje... Možda je i uživao. Mi to ne znamo. Al' kad smo već kod Čole, vratimo se vampirima:

10. Petar Blagojević

Petar je bio seljak iz Srbije koji je živio i u 17. i 18. vijeku. Umro je negdje 1725. u selu Kisilova koje je danas poznato kao Kisiljevo i koje se nalazi skroz blizu Rumunije a svi znamo ko je najpoznatiji Rumun. Upravo tako - Nikolaj Čaušesku. Al' to nije bitno, bitno je da je i Drakula "Rumun". Slučajnost? Ne bi' rek'o. No, dakle, Blagojević umre i ljudi iz njegovog sela pođu polako da se vode njegovim primjerom i u vrlo kratkom razdoblju umre ih devetoro. A prije nego što umru obično pričaju da ih Petar proganja u snovima. Njegov sin ga je, recimo, ugledao u kuhinji. Što ga je iznenadilo jer je bio ubjeđen da je dan prije bio na očevoj sahrani. A još više je bio iznenađen kad je nekoliko dana nakon toga i sam umro. Petrova žena je istraumirana pobjegla iz Kisiljeva nakon što joj se muž ukazao i onako zlokobnim glasom upitao "Gdje su mi cipele?".

Nekom možda interensantne činjenice - 1. dio

I to su u slikama. Biće tu na hiljade riječi.

Poznati ljudi vrijeđaju - 1. dio

10 neobičnih načina za umrijeti

Postoji stvarno puno načina da se umre. Neki od njih su neobični, neki čak i zabavni... dobro, vjerovatno ne onome ko umire, ali, hej, ko da njemu i mora biti zabavno. Ioanko će biti mrtav, šta sad... 


Dakle, puno je načina da se umre. Dole ih je samo deset.

HRISIP


Hrisip (rođen oko 280. p.n.e.) je bio stoik. Neki kažu da ga je lično veliki Zenon učio stoicizmu. Kad kažem neki, mislim na Wikipediju. Bavio se raznim pitanjima iz oblasti etike, epistemologije, fizike, matematike... Ali njegova najomiljenija oblast, bez imalo sumnje, bila je logika. Volio je da skuplja mirišljave sličice i značke. Volio je da se smije.

A onda je jednog dana nahranio svog magarca sa nešto malo vina i gledao ga dok jede smokve. To mu je bilo toliko smiješno da se smijao tako jako da nije mogao da prestane. Na kraju jeste prestao ali tad mu je bilo skroz svejedno jer je bio mrtav. Njegovo srce nije izdržalo napor nekontrolisanog smijeha.

Tražio sam klipove na jutjubu sa pijanim magarcima ali ništa... bar ne toliko smiješno da umreš.

Misleading title: Reciklaža u AmeriKi: IV

Evo nas - 4. dio Imejlova iz Amerike je pred nama i treba napisati uvod. Spadam u 7 najboljih uvodničara na Planeti tako da mi ovo neće biti nikakav problem.

A... radi se o poslovima koje lijeni, debeli Amerikanci ne žele da rade. Zato im dobro dođu Meksikanci.

Predhodni Imejlovi iz amerike su - Putovanje aviJonom, Upoznavanje sa Amer'kom, Zašto su Ameri debeli.

Ostalo prepuštam Di Di.

Misleading title: Reciklaža u AmeriKi: III dio

Nesuđeni Mejlovi iz Amerike su došli do svog 3. dijela u kome smo se pitali: Da li su Ameri stvarno debele ljenčuge? Jesu, uglavnom. 

Hrana i zasto su Amerikanci debeli?

Top 10 lista: 6 poprilično zanimljivih praznika za proslavljati

Imamo: Novu godinu koja može biti poprilično zanimljiva za proslavljanje, Božić koji je dobar zbog hrane, Uskrs je oke al' ništa posebno - manje napucana verzija Božića, nekoliko puta sam slavio Bajram i bilo je dobro, kinesku Novu godinu je isto zanimljivo proslavljati ali obično promašim datum, 1. maj je roštiljanje (ponekad promašim i taj datum)... u suštini, kad sad ovako površno sve sagledam, baš i nemamo neke praznike koji se pretvore u neko prilično dobro dernečenje. Mislim, ima ih, i mnogi od njih su nekog lokalnog karaktera, smišljeni u hodu, što bi se reklo, ali je problem sa njima što se sutra obično ne sjećaš u čemu je bio fazon. No, bilo kako bilo, pisac nije znao šta je želio reć'. Te stoga, počnimo...

Rouketopolemos (kažu da je bukvalni prevod "rat raketama" i ja u to zaista vjerujem)

Kao što sam već rekao, UskrsSlešVaskrs doživljavam kao Božić na kome ću unijeti manje kalorija u sebe. Praznik koji dođe taman tu negdje kad hrana od Božića počinje da popušta pa bi se moglo ponovo nešto prezalogajit'. 

E sad, ljudi iz grčkog grada Varontados (ili kako već) su odlučili da je lupanje jaja za Uskrs oke i sve to, zanimljivo je i djeca su sva sretna i slično ali kako bi bilo da u sve to ubacimo i rakete?

Tužna pesma na sto načina

„Muzičari koji piju nikad nisu patili od treme“ je prva i osnovna parola Snošaja Odgovornosti. S obzirom na istu, Gitarista/Harfista/Bubnjar Sleš Pevač otišli su u kafanu i popili po deset rakija, šest velikih piva, a sve to su presekli red bulom i votkom, da budu na nivou i dožive to stanje o kojem često govore muzičari: znate ono, letenje, folovi golovi, tripovi. Harfista Sleš Pevač je popio najviše.

Sat je otkucao ponoć kada je trio stigao na poslednju destinaciju: dubioznu banjalučku kafanu poznatiju kao „Kontra.“

Naručili su pivo.

„Nektar pivo baš udara u mozak,“ zaključi Bubnjar Sleš Pevač i otpi još dva gutljaja da ga udari još više; ipak je on bubnjar pa, ako već ne udara po nečemu, voli da udara po pivu i da mu ono uzvraća udarac.

Misleading title: Reciklaža u AmeriKi: - II dio

Sjećam se da je nekad na teveu bila emisija Pisma iz Amerike... ili je bila emisija na radiju... ili se dobro ne sjećam... Uglavnom, nekako mi žao što ovo nisam nazvao Imejlovi iz Amerike. Ne znam zašto ali imao sam potrebu da vam to saopštim. 

U drugom dijelu Reciklaža u AmeriKi (iliti Imejlovi iz Amerike, kako se zove za američko tržište) bavimo se Hemptonom, predivnim malim gradićem na obalali Atlantika. 1830. je imao svega 1102 stanovnika da bi se taj broj, 180 godina kasnije, popeo na vrtoglavih 14.976 stanovnika + sad i ovo troje naših Bosanaca. Gledan iz svemira (google earth) izgleda k'o Budžak (banjalučko naselje). Koliko pogled iz svemira može da zavara, pokazaće nam naša američka dopisnica kod koje se mogu nazrijeti prvi simptomi zaljubljenosti u ovu poganu, bezbožničku i, što je najgore, kapitalističku zemlju!

Prvi dio možete naći ako kliknete ovdje... dobro, ne baš ovdje, koliko tamo.

Misleading title: Reciklaža u AmeriKi - I dio

Kako bi izgledalo da se naprasno odreknete blagostanja života u Bosni i odete u potpunu neizvjesnot koja se nalazi na drugom kraju svijeta - u Americi? Da se ne biste naprezali razmišljajući kako bi to izgledalo ili da ne biste pokušali da odete tamo i sami provjerite, ReciklažaBlog će to pokušati da vam predoči putem tekstova naše stalne dopisnice iz te divlje i nedovoljno istražene zemlje.

Ona se nalazi (dopisnica) u Nort Hamptonu, državi Nju Hempšir, jednoj od 13 prvobitnih saveznih država od kojih se sastojao SAD. Glavni grad je  Konkord a najveći grad je Mančester sa tričavih 100.000 stanovnika.

Na registarskim tablicama Nju Hempšira piše "Živi slobodno ili umri" muški sa osvetom 3. To je nešto kao moto države. Wikipedija kaže još da je država pogodna za skijanje, lov i ribolov. 

To je sve što znamo o toj misterioznoj američkoj državi. Nadamo se da ćemo znati puno više nakon serije tekstova koje bismo trebali objavljivati nedeljom.

Ali, da bi se došlo do Amerike - prvo se mora sjesti u avion. Prva priča govori o tome - sjedenju u avionu.


Tekst koji slijedi odnosi se na vožnju u avionu US Airwaysa na relaciji Frankfurt-Filadelfija-Boston.