Na Reciklaži se dosad nisam bavio politikom. Razlog tome nije bila moja apolitičnost ili nezainteresovanost za svijet izvan sebe, nego je razlog bio u tome što su mi tek sad Britanci platili da rušimo Republiku Srpsku. Kad kažem Republiku Srpsku misli se na vladajući SNSD, što je isto što i Milorad Dodik. Dakle, Republika Srpska = SNSD = Milorad Dodik. Rušenje = bilo kakva kritika vlasti. To će se u daljem tekstu koristiti kao sinonimi, što i jesu. Kao kad npr. imate tumor na mozgu pa ga želite odstraniti a onda tumor pođe da viče da želite da odstranite mozak. U ovom slučaju mozak je Republika Srpska a u svakom slučaju tumor predstavlja Milorad Dodik, SNSD i svi u njemu.
Pa da počnemo...
Politički sam osviješten još od rane mladosti. Poprilično sam lijevo od centra. Što će reći da nikad nisam bio u bilo kakvoj stranci. Što, opet, ne znači da nisam izlazio na izbore. Od 2002. imam pravo glasa i izlazio sam na sve osim na ove posljednje, lokalne. Nekako mi se bilo malo smučilo, bio sam u fazi samopreispitivanja. Kajem se zbog toga, trebao sam bar da išaram listić. Dakle, izlazio sam na skoro sve izbore i obično glasao za neke likove i stranke koje su dobijele minorne procente, koji nisu prelazili cenzuse i koji su obično nestajali poslije tih izbora. Razlog tome je što sam pokušavao da nađem ljude koji ustvari malo odskaču od standardne predizborne priče, koji se ne ističu baš na prvu, nisu najglasniji, djeluju pristojno, normalno, ne koriste standardne fraze, iz nekakvih građanskih inicijativa su, lokalnih, sa jasnim ciljevima... iliti, riječju - tražio sam one koji nemaju jebene šanse da uspiju u politici. Bacao sam glas, takvi ljudi kod nas (ili bilo gdje) neće uspjeti u politici. Politika je krvav sport, nema tu mjesta za pristojne.
