Jedna od nuspojava starenja kojoj se nisam nadao jeste to da ne mogu da mrzim slobodno i bez griže savjesti. U mladosti sam znao da strasno mrzim. Bilo je lako - jednostavno nekoga mrziš i ne razmišljaš o tome zašto.
Nisam to ni krio. Ako mi nisi po volji - znaćeš. Nisam imao potrebu da se stavljam u tvoju kožu i da razmišljam zašto si takav ili da li možda imaš loš dan. Jebi se i ti i tvoj retardirani skejt!
Sad, sad je to malo drugačije. Imam više razumijevanja. Ne osuđuj ako ne želiš da ti sude, i ta sranja. Čim pođem da mrzim odmah mi se javlja unutrašnji glas koji kaže ajde ne seri, ko da si ti bolji. Više sam nekako zen nego prije. U svakom čovjeku vidim sapatnika, izgubljenu, preplašenu dušu koja zajedno sa mnom jedri ka provaliji. Znate, imam više saosjećanja.
E, kad je to rečeno - mrzim, ali iz dna duše mrzim ljude koji ne razlikuju uslovno zeleno od... ono, zelenog zelenog! Pucao bih im u koljena! Zamišljam kako se zabijaju u zid u punoj brzini i preživljavaju, al' jedva! Želim im zlo! Želim im spor internet!
Ali ne svima. Nikako! Samo jednoj specifičnoj grupi tih nesretnika.
Prije desetak dana opet sam morao da mijenjam gumu na biciklu. Pukla, probušena, spontano se spalila...ne znam. Znam samo da sam obećao javiti kad se to ponovo desi. Držim do svojih obećanja. Možete me na plakate staviti pred izbore.
***
Nisam kupio novi procesor. Prošli post je, dakle, bio uspješan. Shvatio sam da bih onda trebao da kupim i novu ploču. A vjerovatno i novo kućište. Kuler.
Imam neku strategiju - skupljam pare za stvari. Nešto kao kredit, ali obrnuto. Umjesto da svaki mjesec plaćam ratu ja tu "ratu" ostavim u štek. I tako skupljam. I kad skupim, u većini slučajeva ne kupim to što sam htio da kupim. Shvatim da mi ne treba. Preporučuejm da probate.
Osim ako imate puno para. Onda kupujte sve živo. Konzumerizam jedino ima smisla.
***
Šta još ima...
***
