NIČE: Želiš li, brate moj, da odeš u usamljenost? Želiš li da potražiš put ka sebi samom?
JA: A, tebra, ne znam šta bi' ti rek'o. I želim i ne želim. Da li stvarno moram da odem u usamljenost da bi' našao put ka sebi samom? Šta ako na kraju puta ne nađem tunel?
NIČE: Ali ti želiš da ideš putem svoje ucviljenosti, koji je put ka tebi samome? Onda mi pokaži svoje pravo i svoju snagu za to!
JA: Buraz, ne slušaš. Kažem da nisam baš siguran da želim da idem putem, kako kažeš - svoje ucviljenosti. Zajeban je to put. Teško se može nazvati putem, to je više kozija staza koja stalno ide uzbrdo i, malo-mlao, pa se izgubi. Ponekad te i odron odvali. Ponekad i koze, jer si ipak na njihovoj stazi. Uglavnom, mislim da je moja najveća snaga, koju mogu iskorisiti na putu usamljenika ka smaom sebi, ta što sam... pa, ne baš hrabar. Moja najveća snaga je ta što nemam snege.
NIČE: Ah, ima toliko velikih misli koje ne postižu ništa više od meha: nadimaju se i još više prazne.
JA: Zaslužio sam to. Pokušao sam da zvučim kao tibetanski monah. Bar onaj iz filmova.
NIČE: Danas još patiš zbog mnogih, ti koji si jedan: danas imaš cjelokupnu svoju hrabrost i svoje nade.
JA: Da, hrabrost i nade su smeće. Nije ih dobro imati. Ali opet, treba dosta hrabrosti da nemaš nadu. Dakle, da bi živio bez nade - trebaš biti hrabar. A da bi bio hrabar ne smiješ imati nadu? Beznadežni ljudi su hrabri? Ili ih boli kurac za sve? To mi je teško razlikovati. Ima tu nešto al' ne da mi se sad ulaziti u problematiku. Patiš zbog mnogih, ti koji si jedan. Hm... sviđa mi se to. Nisam siguran šta znači, mislim da ima dublje značenje od ona 3-4 koja ti prva padnu na pamet.
NIČE: Ali jednom će te usamljnost zamoriti, jednom će se tvoj ponos poviti i tvoja hrabost će se satrati. Zakukaćeš jednom: "SAM SAM!".
JA: Da, a tad je najbolje da si stvarno na nekoj planinčugi koja ne hvata nikakav signal. Ali, mislim da je zajebanija usamljenost među ljudima. Biti sam a, tehnički gledano, nisi sam je puno depresivnije. Biti sa nekim a osjećati samoću je stvarno, stvarno loše. To je bar moje amatersko mišljenje.
NIČE: ...zakukaćeš jednom: "SVE JE LAŽNO!"
JA: O, da! To me često spopadne. Počev od mene. Znaš ono od Streetlight Manifesto: how long do you think you can go before you lose it all? before they call you bluff and watch you fall? Naravno da ne znaš, nisi ti tad bio živ.
NIČE: Da li, brate moj, već poznaješ riječ "prezir"? I muke svoje pravičnosti da budeš pravičan i prema onima koji te preziru?
JA: Čuo sam za prezir. Mislim da je to ono što osjećam prema sebi. Pravičan prema onima koji te preziru? Nop. Odjebat' ih. Odejebati sebe? Prvi korak ka samospozaji? Šta veliš na to?
NIČE: Primoravaš mnoge da promijene mišljenje o tebi; to ti oni pripisuju u težak grijeh.
JA: Nikog ja na ništa ne primoravam, to si utrip'o. Pomalo me pretstavljaš kao selfrajčes egomanijaka. Nisam siguran da mi se sviđa kamo ovo vodi.
NIČE: A Čuvaj se i nastupa svoje ljubavi! Odveć brzo pruža usamljenik ruku onome koga sretne.
JA: Znam, znam, paziću se. I paziću da mi nešto ne sipaju u piće i sve to. Razumijem šta hoćeš da kažeš ali moja srodna duša živi na Aljasci i nikad se nećemo sresti. Ona će naći totalno nesrodnu dušu, ja ću naći totalno nesrodnu dušu i sjebaćemo čitav koncept srodnih duša. Bog zna zašto je to dobro.
NIČE: Bog je mrtav!
JA: Znači, niko ne zna zašto je to dobro.
NIČE: Mnogom čovjeku ne smiješ pružiti ruku, nego samo šapu: i želim da tvoja šapa ima kandže.
JA: Mislim da se kaže mnogim ljudima a ne mnogim čovjeku. Al' dobro, srpski ti nije maternji pa ti opraštam. Što se tiče šape i kandži - opet, razumijem šta želiš da kažeš. Mislim da je to dobar savjet.
NIČE: Ali najgori neprijatelj koga možeš sresti uvijek ćeš biti samome sebi, ti sam vrebaš na sebe u pećinama i šumama.
JA: Pa na koga ću drugog vrebati nego na sebe kad odem u usamljenost samospoznaje. Kad koziom stazom kroz šumu dođem do pećine. Mogli bi napraviti neki survajver rijaliti. Nešto tipa: Jedna čovjek. Jedna pećina. Jedna divljina. Sam sa sobom u potrazi za sobom. Da li će se pronaći prije medvjeda?
NIČE: Sa svojom ljubavlju otidi u svoju usamljenost, brate moj, i sa svojim stvaranjem, i tek će kasno pravičnost dohramati za tobom.
JA: Ajde dobro, kad si toliko navalio.
NIČE: Sa mojim suzama otidi u svoju usamljenost, brate moj. Ja volim onoga ko hoće da stvori nešto iznad sebe i tako propada.
JA: Čekaj, stani malo. Ova sva priča je bila kao da odem i da stvorim nešto iznad sebe? Bojim se da je došlo do nesporazuma. Gledaj, ne radim ja u usamljenosti baš stvari na koje bih mogao biti ponosan, ako kontaš šta hoću da kažem.Tripam da ću pisati, čitati i slikati. Možda učiti poeziju, ono, napamet. Ništa od toga. Dobro, možda nešto pročitam al' ni blizu koliko bih trebao. Samo propadam. Što je, opet, punih 50% od onog što tražiš, tako da je valjda oke, a?
---------------------------------------
Ako vam se svidio ovaj fazon sa vukom posjetite http://www.emcarroll.com/
No comments:
Post a Comment