25. decembar, BL

David Dragičević je nestao 18. marta. 24. marta je pronađen mrtav. 26. marta na jednoj, u najmanju ruku grotesknoj konferenciji, policija kaže otprilike sam pao, sam se ubio. Samo zato što Davidov otac nije pristao na nebuloznu priču, digao frku i počeo da protestuje, 28. juna je pokrenuta istraga protiv nepoznatih počinilaca zbog osnova sumnje za ubistvo.

To su činjenice koje bi svako ko pođe sa Ma nije ni mali bio cvjećka, Čuo sam ja svašta o njegovom ocu, Ma dobija on pare da ruši RS, Ja se stvarno saosjećam sa čovjekom ali dosadni su više, pa nije jedini, nekad bih se možda prošetala trgom, Šta će mu one ogrlice, šta se nakinđurio, Nije ovo način da se riješava ovaj slučaj i mnoge slične gluposti kojih se naslušaš, trebalo da znaju. Razgrni sve što se od tada desilo, sve neprovjerene glasine, sva uplitanaj politike, sva moguća iskorištavanja i zloupotrebljavanja ovog slučaja – poenta iza svega je da Davidov otac, Davor, ovo ne radi – slučaj bi bio davno zaboravljen, ubice bi se izvukle. 

Ja volim red. Ja volim da se poštuje zakon. Ja volim da se neselektivno dijeli pravda. Nisam protiv policije u kojoj je većina normalnih ljudi, koji se nalaze u veoma zajebanoj poziciji. Niko ne može da traži od drugog nešto što i sam ne bi uradio a ja nisam siguran da sam obični policajac, koji hrani svoju porodicu,uvaljen u kredit, jednostavno prešao na stranu ljudi koji protestuju i automatski se lansirao sa posla. Policija to ne mora da radi, neka samo ne šuta ljude koji leže na zemlji. To bi bilo oke.

Previše ljudi je u ovoj državi načinilo faustovsku pogodbu. Prodali se zbog pozicija, statusa, posla, obećanja, 50 maraka... zauzvrat su morali dati ličnost i stav. Ako su ih ikad i imali. 

Banjaluka je postala kao mjesto iz knjiga Stivena Kinga. O onim malim gradićima kod kojih sve na površini izgleda idilično ali koji krije mračnu tajnu. Zavjet ćutanja gradića nad strašnim zločinom. Sve te naizgled dobre čike i tete koji ćute i puštaju da siledžije rade šta hoće. I oni najgori koji ne samo da ćute, nego aktivno podržavaju siledžije.

Neko te presječe u redu i bude dovoljno bezobrazan da ti pošalje onaj jesam, i šta ćeš sad pogled i popizdiš. Ubiju ti dijete i onda pokušaju da zataškaju, sami vrh onih koji bi trebalo da te štite – da, dignućeš frku, prevrnučeš i nebo i zemlju da se pronađu i kazne ubice! Pa, makar nekome i bilo malo nezgodno proći trgom, da se prošeta sa djetetom.

Takođe, ove proteste ne treba poistovjetiti sa onim što Stanivuković i njemu slični rade. On je trenutnio  na pravoj strani, ali je i političar. I to uspješan političar a prema njima imam najveće moguće podozrenje (a i prezir). Dobar čovjek i uspješan političar su gotovo nespojive kategorije. Nadam se da će me Stanivuković ili neko drugi opovrgnuti. Ali poprilično sam siguran da ćemo uskoro i protiv njega protestovati.

Ovi protesti su o tome da je neko iz policije htio da prikirije ubistvo i da se čovjek bori da to ne prođe. Iza takvog cilja stojim 100%. Završena priča.