11. februara se navršava (ili ako ste iz budućnosti - se
navršilo) pet godina postojanja Reciklaže
u obliku bloga. U tih pet godina uspjeli smo da naguramo na preko 400.000
posjeta i to zahvaljujući tome što se, izgleda, nešto sjebalo pa gomila
amerikanaca i indonežana dolazi na post "Šta je Švarceneger rekao predatoru" a onda ostavljaju neke komentare na arapskom(?!?) koje
povremeno pobrišem (jer kontam da su kojekakve reklame za koješta).Tako da ako
zanemarimo tih 250.000 otkud-ja-znam-zašto-su-oni-tu ljudi, Reciklaža je
zabilježila dobrih 150.000 slučajnih prolaznika, ponajviše zahvaljujući Top10
listama koje smo jedno vrijeme imali.
Većina od tih 150.000 prolaznika ne zna (krivicu za to elementarno nepoznavanje kulture svoje zemlje pripisujem školstvu) da je Reciklaža
prije 2010. februarske reinkarnacije u blog, postojala kao sajt
koji je bio prilično loše napravljen ali je zato imao ne manje loše tekstove
nego danas. Kao tako loše sklepan sajt postojao je dobrih 9 godina s
tim da se prve godine zvao blshow.
BLSHOW
Blshow je nastao kada sam skontao da je FrontPage, program
koji je nekad dolazio uz Microsoft Office, ustvari
program pomoću koga lako može da se napravi internet stranica. Hosting - geocities,
of kors." Domen" nam je dao
virtualave.
Registrovanje domena, hostovanje, forumi, knjige gostiju, brojači i sve ostale
zajebancije na koje se trebalo nešto registrovati radio je Ćup u narodu poznat
još i kao DeWaStaToR (ili nešto slično tome).
U to vrijeme smo još bili u srednjoj školi pa su tekstovi na
blshow bili uglavnom vezani za prolupe (mislim
da se tako tad zvalo) iz škole i
intervjue sa tadašnjim velikanima bl muzičke scene - Slapstick, Stara
Devizna Štednja, navedimo samo neke od njih (preostala dva se ne mogu
sjetiti).
(Stara Devizna Štednja u u Onazisu, 2001?)
Sjećam se da smo nekih petnaestak dana nakon što smo se napokon našli
na netu, u knjizi gostiju dobili prvu pohvalu za naš rad. Ćup i ja smo
bili najsretniji ljudi na svijetu, hvalili se naokolo, naročito našem drugaru
Mandi koji je stalno visio sa nama. Manda je uspio da drži svoju mračnu tajnu
nekih mjesec dana - tajnu da je upravo on pisao po knjizi gostiju. Pokoji tekst
su pisale i nikolina i xbig_girl, ako se dobro sjećam,
recenzije filmova. Da! Imali smo i
recenzije filmova na blshow.
Nažalost, izgleda da mi je blshow na nekom od flopi diskova, tako da ništa od slika iz tog evolucionog perioda.
MUĆOS NERVIROS
No, najveći hit smo imali sa pokretanjem serijala Mućos
Nerviros. A kad kažem hit
mislim na to da je sigurno jedno 5-10 ljudi redovno pratilo nove epizode Hoze Kozea i Seljančos sa Selo.
Mućos Nerviros je
bio serijal koji smo radili u formi nečega za šta smo mislili da je po izgledu
sličano scenarijima. Parodirali smo ono što je u to vrijeme bilo glavna pošast
stvarno malih teve ekrana - jebena
meksička serija. To je bila uzaludna borba jer kako se ispostavilo nakon 11.
septembra 2001. u svijet su polako ali sigurno počele da doleću hrvatske
meksičke serije, srpske meksičke serije, turske meksičke serije, ruske meksičke
serije ...
RECIKLAŽA
I tako je to šljakalo nekih godinu i po kao blshow a onda
smo Vlado i ja došli na ideju da napravimo sajt koji će se baviti serijalom Heroes
of Might and Magic (i onako, uopšteno, fantazijem), naročito
njegovom trećom reinkarnacijom koju smo u to vrijeme gotovo svakodnevno do
ranih rutarnjih sati pičili u Swordfishu uz litar i po pepsija i smoki.
(postojanje opcije faget nema nikakve veze sa onim što ta tiječ inače znači, u maglovitom sjećanju mi je zašto sam tu opciju tako nazvao. jedno je sigurno-nikakve veze sa homoseksualcima nije bilo)
Prerasli smo front
pejdž i stranicu pravili u Dreamweaveru.
Sajt smo nazvali Reciklaža jer...
reciklaža nema apsolutno nikakve veze za hirojsima. Uglavnom, napravili smo, mislim, jedan
tekst o herojima a ostalo je pratilo svijetlu tradiciju blshowa a to je da imaš
neke besmislene i uglavnom nikom zanimljive tekstove jer... što da ne? Da
smo dobili marku svaki put kad nam je neko rekao da nam sajt a kasnije i blog
nemaju smisla i da ne vide apsolutno nikakvu poentu njegovog postojanja, sada
bismo imali 24 marke. Potrošili bi ih ne na pepsi i smoki nego pivo i kikiriki.
U to vrijeme (2001-2002, tu negdje) smo imali i Unreal
Turnoment klan zastrašujućeg naziva Umrli od smijeha. Ekipa
sastavljena od prekaljenih boraca poput već pomenutog DeWaStaToRa, gremlina, nikoline, ane frank, blmljekare, shadowa, madnessa
i mene, mislim da mi je tad nick bio endi (i tad, kao i sad, furao sam se na
Endija Kaufmana). Ljuti protivnici (i
jedini, ostali su igrali kanter) su nam bili neki likovi Metal, Vojvoda , cool zero, Mircon i
tako dalje. Zaboravio sam kako im se zvao klan. Okupljanje u svordu
(dok je još bio na tranzitu). Kakve veze to ima sa sajtom? Hm... pa i
naš UT klan je imao sajt zakačen za Reciklažu, žao mi je što ne mogu da ga
nađem... oke, nema puno veze sa bilo čim ali mi je palo na pamet kad sam počeo
da razmišljam o tom periodu i to to je to. Ionako niste došli do ovog dijela
teksta.
I od ljeta 2002. do februara 2010. Reciklaža je postojala
negdje na netu, niko je nije posjećivao a novi tekstovi su dolazili u stihijama.
Najčešće su nastajali kada bismo se Vlado i ja pijani vraćali kući i, htjeli ne
htjeli jer tada nije bilo empe3 plejera
i ostalih distrakcija od interakcija, morali da pričamo.
IMAM SAVRŠENU KOMPILACIJU ZA KRAJ, KOJU JE SLOŽIJA MLADEN
Za kraj bih se zahvalio svima koji su na bilo koji način
učestvovali u životu Reciklaže, bilo da su pisali za nju ili jednostavno nekako
bili tu i automatski dobili njeno državljanstvo. Nadamo se da ćemo u godinama koje možda slijede steći i neke nove. Ovo
sentimentalno preseravanje ćemo da ponovimo 2030. jer, izgleda, da sam
napokon našao odgovor na sva ta povremena pitanja u
čemu je poenta tog što radite na reciklaži? kome je to namijenjeno? i tome
slično - poenta Reciklaže je da nas prati kroz život. ne, ne, ne...previše
patetično. Poenta reciklaže je da se stalno pitamo šta je njena poenta? ne, ne
...ne, ni to, previše je kvazi filozofsko. Poenta Reciklaže je da za hiljadu
godina neki istraživač pronađe ovaj sajt/blog, da pođe da ga čita i da odustane
nakon druge rečenice. Volio bih da se to desi, to bi bio najbolji fazon koji je
Reciklaža ikad imala.
-------------------------------
No comments:
Post a Comment