Pokušao sam da mnogobrojne ljude iz zemlje i dijaspore
nagovorim/ podmitim/ zamolim da napišu
nešto za reciklažu, da ne zjapi tako prazna i napuš(t)ena ali moji vapaji
su se odbijali kao... eho... lokacija... ono kod slijepih miševa kad oni kao
vrište u mraku pa se zvučni talasi odbijaju od koječega pa oni vide, uglavnom, vraćali su se do mene pa
evo mene, đeste ljudi. Ja ću biti pisac redova koji slijede, kao što već jesam
pisac redova koji su im predhodili. Praktično, ja sam alfa i omega ovog teksta.