21 October, 2010

U potrazi sa inspiracijom

Da ne bi i oktobar prošao bez posta, odlučili smo da objavimo ovu nadasve poučnu priču od našeg stalnog dopisnika iz budućnosti. O čemu je riječ? Riječi "srodna" i "duša" se pominje 18puta. Možemo reći da se radi o gramofonu u prenesenom značenju.

Mečmejker (verzija 192.)

Na pozornici su dvije stolice. Pozadina je crna. Stolice osvjetljene prigušenim svjetlom. Na stolicama - dva čovjeka. Obojica su u kasnim tridesetim. Jedan od njih reče: „ Dobro došao u budućnost.“ Drugi odgovori: „Fala.“ I tako započe njihov razgovor...


- I, kako ti se čini?
- Pa, mračno je....ovo je jedna mračna budućnost. Baš kako sam i očekivao da će biti.
- Ma nije tako loše, malo, kad se navikneš.
- Ne kažem da je loše, samo kažem da je baš onakva kakvu sam očekivao.
- No dobro, manimo se toga. Ovdje smo zbog mečmejkera. Jesi čuo za Mečmejker?
- Nop. Ali čuo sam za pejsmejker.
- Pa, to ti je nešto slično. Mislim, oba imaju neke veze sa srcem...takoreći. Mečmejker je mašina koja pronalazi 100% kompatibilnu osobu za tebe. Znaš - srodna duša, izgubljena polovina, jing tvom jangu i ti tripovi.
- Znam, znam... jedno vrijeme sam pokušavao da je nađem ali čini se da takvog nečega nema za mene.
- E pa, ima. Svako ima svoju srodnu dušu.
- Moguće, bat jebiga, ne nađoh je. Mada, volio sam da mislim da živi na Aljasci i da ću jednom otići tamo ...i da će naša ljubav da otopi sav taj snijeg. Ko zna -možda bi naša ljubav potopila Kaliforniju.
- Nadat' je se... Pa, želiš li da napokon nađeš tu svoju srodnu dušu. Možda je stvarno na Aljasci.
- Može. Nemam ništa u planu do pola 4.


Blaga svjetlost se proširi na nekakvu mašinu koja se pojavi iza njih. Ličila je na one slot mašine za kockanje. One, tipa jednoruku Džek i tome slično... Treba da povučeš ručicu i ako se potrefe 3 lubenice - TA-DA! Veseliš se neko vrijeme pa kontaš da bi bolje bilo da su tri sedmice... Pa ti to pokvari raspoloženje.


Lik u kasnima tridesetim, koji je pokušao da pronađe srodnu dušu prije pola 4, je povukao ručicu i nešto je počelo da se vrti. Sad šta je počelo da se vrti, nije mu baš bilo jasno. Nije mogao da razluči da li se on vrti ili se vrti sve oko te mašine. Uglavnom, bio je siguran da se mašina ne vrti i to je bilo jedino u šta je bio siguran. Napokon se uz dosta škripe zaustavilo sve što se vrtilo (šta god to bilo) i na slot mašini je pisalo Da li je moguće - nema poklapanja!

- Ha! Znao sam, čak mi ni jebena mašina ne može pomoći u tome.
- Stani malo. Možda ne može naći tvoju srodnu dušu jer je ovo budućnost, bar za tebe...bar nekad bila...hm...Kako god, možda je tvoja srodna duša već odavno samo duša. Proširićemo potragu na sve ljude koji su sada živi i koji su živjeli prije.
- A šta je sa onima koje će tek živjeti?
- Ne budi naivan. Tako nešto ne postoji.
- Pa dobro, u moje vrijeme ni vi niste postojali a opet..
- Vjeruj mi. Ljudi koji će tek živjeti nemaju duše...još.


Lik koji se trudio da drugom liku pronađe njegovu izgubljenu polovinu , podesio je sve neophodne parametre pretrage i ponovo povukao ručicu koja je počela da vrti ko zna šta...al' da se vrtilo - vrtilo se. Opet se uz dosta šripe, sve to zaustavilo a poruka koja je pisala na ekranu mečmejkera bila je: Izgubio sam svoj smisao. Mašina je nakon toga eksplodirala. Nije to bila bog zna kakva eksplozija. Više je to ličilo na jedan malo jači prdez. Mašina je jednostavno pukla na pola i ispustila nekakav bjeličasti dim.

- Buraz, sjebo' si nam Mečmejker!
- Baš je osjetljiv. Nego...da li to znači da do sad nije bilo nikog' živog', i to bukvalono, ko bi meni odgovarao?!
- Pa, izgleda da nije. Do sada je mečmejker uvijek pronalazio 100% kompatibilne osobe u 100% slučajeva i to već 70 godina!
- Ček' malo...Tu je neki papirić...

Na pod pored onog što je nekad bio mečmejker pala je jedna ceduljica. Lik koji je pokušao da nađe srodnu dušu ju je pokupio. Na cedulji je pisalo: U ruci držiš moju dušu.

- Ne'š vjerovat al' u ruci držim dušu vašeg mečmejkera! I ona je papir! Ili možda tekst na papiru! Ili možda oboje!
- Hm...
- Znaš šta? Možda ja nemam srodnu dušu al' sad imam mečmejkerovu dušu...a imam i plan.


Uglavnom, lik koji je uzeo dušu mečmejkera je postao voditelj u tv emisiji Sve za ljubav i vaš dom gdje je pokušavao drugim ljudima, koji su sad nakon smrti mečmejkera postali skroz pogubljeni, da pomogne pronaći njihove srodne duše. A ukoliko u tome ne bi uspio (a češće nije nego jeste) onda barem da pronađe tepih koji bi se dobro uklapao sa namještajem ili pločice u kuhinji koje bi se uklopile sa ugradnim ormarom i tome slično. Posao je cvjetao, emisija je bila gledana a čak je i pronašao svoju izgubljenu polovinu i to u obliku djevojke koja je radila kao kostimograf za emisiju. Bila mu je srodna duša punih 11 mjeseci nakon čega su se prijateljski rastali. I do kraja života (koji nije bio baš dug) uspio je da pronađe još pokoju srodnu dušu za sebe a kada je umro pored njegovog tijela su pronašli prazan bijeli papir.


Bjeli papir je bio neiskorišten toalet papir a lik je ležao pored wc šolje. Umro je od srčke koja ga strefila od stravičnih naprezanja. Da je preživio bio bi zadovoljan onim što je proizveo. Bilo je to veliko sranje.

No comments:

Post a Comment